Tim geonaučnika sa Univerziteta u Torontu baca novo svetlo na vekovni model tektonike ploča, koji sugeriše da su ploče koje pokrivaju dno okeana krute dok se kreću preko Zemljinog omotača.
Istraživači su otkrili da je pacifička ploča prožeta velikim podmorskim rasedima koji je razdiraju. Novootkrivene greške, opisane u radu objavljenom u časopisu Geophisical Research Letters, rezultat su ogromnih sila unutar ploče koje je vuku ka zapadu.
Neki od raseda su hiljade metara duboki i stotine kilometara dugi.
„Znali smo da se geološke deformacije poput raseda dešavaju na unutrašnjosti kontinentalne ploče daleko od granica ploča“, kaže Erkan Gun, postdoktorski istraživač na odeljenju za nauke o Zemlji na Fakultetu umetnosti i nauka. „Ali nismo znali da se ista stvar dešava sa okeanskim pločama.“
Rasel Pisklivec, profesor na odseku za nauke o Zemlji, dodaje da istraživanje doprinosi potpunijem razumevanju ove oblasti.
„Ono što radimo je prečišćavanje tektonike ploča — teorije koja opisuje kako funkcioniše naša planeta — i pokazujemo da te ploče zaista nisu tako netaknute kao što smo ranije mislili“, kaže Pisklivec.
Drugi istraživači uključeni u studiju uključuju Fil Herona, docenta na odeljenju za fizičke nauke i nauke o životnoj sredini na U of T Scarborough, kao i istraživače sa Evroazijskog instituta za nauke o Zemlji na Tehničkom univerzitetu u Istanbulu.
Milioni godina, pacifička ploča—koja čini najveći deo dna Tihog okeana—povlačila se ka zapadu da bi se spustila u Zemljin omotač duž podmorskih rovova ili zona subdukcije koje se protežu od Japana do Novog Zelanda i Australije. Kako je zapadna ivica tanjira uvučena u plašt, ona vuče ostatak tanjira sa sobom kao stolnjak koji se vuče sa stola.
Novootkrivena oštećenja ploča na rasedima dešavaju se unutar ekstenzivnih podokeanskih visoravni formiranih pre miliona godina kada se rastopljena stena iz Zemljinog omotača istisnula na dno okeana; rasedi teže da idu paralelno sa najbližim rovom.
„Mislilo se da zbog toga što su podokeanske visoravni deblje, treba da budu jače“, kaže Gun. „Ali naši modeli i seizmički podaci pokazuju da je zapravo suprotno: visoravni su slabiji.“
Drugim rečima, ako je pacifička ploča kao stolnjak koji se povlači preko stola, platoi su mrlje slabije tkanine koje su sklonije kidanju.
Istraživači su proučavali četiri visoravni u zapadnom Tihom okeanu – Ontong Java, Shatski, Hess i Manihiki – u ogromnom području koje je otprilike ograničeno Havajima, Japanom, Novim Zelandom i Australijom. Oni su došli do svog otkrića koristeći modele superkompjutera i postojeće podatke — neki prikupljeni u studijama sprovedenim 1970-ih i 80-ih.
„Postoje dokazi da se vulkanizam dogodio na ovim lokacijama u prošlosti kao rezultat ove vrste oštećenja ploča – možda epizodično ili kontinuirano – ali nije jasno da li se to dešava sada“, kaže Gun. „Ipak, ne možemo biti sigurni jer su visoravni hiljadama metara ispod površine okeana i slanje istraživačkih brodova da prikupe podatke predstavlja veliki napor. Tako da se, u stvari, nadamo da će naš rad skrenuti pažnju na visoravni i biće prikupljeno više podataka“.
Teoriju tektonike ploča su više decenija usavršavali brojni naučnici Zemlje, uključujući Džona Tuzoa Vilsona iz U of T, koji je dao značajan doprinos tome tokom svoje karijere.
„Ali teorija nije uklesana u kamenu i mi još uvek pronalazimo nove stvari“, kaže Pisklivec. „Sada znamo da ovo oštećenje rasjeda kida centar okeanske ploče – i to bi moglo biti povezano sa seizmičkom aktivnošću i vulkanizmom.“
„Novo otkriće poput ovog poništava ono što smo razumeli i učili o aktivnoj Zemlji“, kaže on. „I to pokazuje da još uvek postoje radikalne misterije čak i o velikom funkcionisanju naše planete u razvoju.“
