Jedan od mnogih efekata globalnog zagrevanja je porast nivoa mora usled topljenja i povlačenja Zemljinih ledenih pokrivača i glečera. Kako nivo mora raste, velika područja gusto naseljenog priobalnog zemljišta mogla bi na kraju postati nenastanjiva bez velikih modifikacija obale. Da bi se ova mogućnost sprečila, emisije ugljenika treba da dostignu neto negativan, stanje koje je teško postići u trenutnim okolnostima.
Postoji mnogo predloga za drastično ublažavanje efekata klimatskih promena, a najobimniji od njih uključuju intervencije koje će promeniti aspekte čitavog sveta – tehnike geoinženjeringa. Iako obećavaju, mi ne razumemo dovoljno prirodne cikluse da bismo u potpunosti procenili koliko će takve intervencije biti korisne.
Međunarodni tim istraživača predvođen profesorom Džonom C. Murom sa Univerziteta u Laponiji, Rovaniemi, Finska, i profesorom Ralfom Greveom, sa Instituta za nauke o niskim temperaturama, Univerziteta Hokaido, koristio je simulacije da ispita potencijalne efekte geoinženjeringa. tehnika koja se zove stratosfersko ubrizgavanje aerosola na otapanje ledenog pokrivača. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Journal of Geophysical Research: Earth Surface.
„Stratosfersko ubrizgavanje aerosola, ili SAI, bi veštački uvelo aerosol u stratosferu pomoću aviona ili balona na velikim visinama kako bi se stvorio efekat hlađenja putem globalnog zatamnjivanja i povećanog albeda – stepena do kojeg Zemlja reflektuje sunčevu svetlost“, objašnjava Mur.
Moore, Greve i kolege su koristili SICOPOLIS model da simuliraju promene u ledenom pokrivaču Grenlanda za period 1990–2090 pod tri različita scenarija: RCP8.5 (najgori scenario, nesmanjeno zagrevanje); RCP4.5 (srednji scenario, moguće ostvariv u trenutnim uslovima); i GeoMIP G4 (RCP4.5 plus ubrizgavanje 5 miliona metričkih tona sumpor-dioksida godišnje u stratosferu tokom 2020–2070).
Simulacije su pokazale da bi SAI sumpor-dioksida imao jasan zaštitni efekat na ledeni pokrivač Grenlanda. Prema RCP8.5, gubitak leda bi bio ekvivalentan porastu nivoa mora za približno 90 mm; prema RCP4.5, gubitak leda bi bio približno 60,6 mm porast nivoa mora; ali pod GeoMIP G4, gubitak leda bi bio ograničen na otprilike samo 37,6 mm porasta nivoa mora. Kada su ovi scenariji testirani sa drugim modelom, Elmer/Ice, rezultati su bili slični. Pod GeoMIP G4 najviše bi koristile margine ledenog pokrivača.
„Iako ova studija pokazuje da bi VRI mogla da doprinese zaštiti Grenlandskog ledenog pokrivača, a time i, potencijalno, svih drugih ledenih pokrivača na Zemlji, geoinženjering je veoma sporna tema“, zaključuje Greve. „Najveći problem je to što se bavi samo simptomima globalnog zagrevanja, a ne osnovnim uzrocima—i može čak odložiti promene potrebne za rešavanje uzroka. Štaviše, zbog ogromne složenosti prirodnih sistema na Zemlji, nemoguće je predvidite tačno kakvi pozitivni i negativni ishodi mogu rezultirati.“
