Procenjuje se da 295 miliona ljudi širom sveta pati od oštećenja vida. Oko 43 miliona tih ljudi živi sa slepilom. Iako se svaki oblik slepila ne može izlečiti, nedavna naučna otkrića otkrila su nove načine lečenja nekih oblika nasleđenog slepila putem genske terapije.
Jean Bennett je stručnjak za gensku terapiju i profesor emeritus oftalmologije na Univerzitetu u Pensilvaniji. Ona i njena laboratorija razvili su prvi lek za gensku terapiju za genetsku bolest koji je odobren u SAD. Lek, Lukturna, leči pacijente sa bialelnom distrofijom mrežnjače povezanom sa mutacijom RPE65, retkim genetskim poremećajem koji uzrokuje oštećenje vida i slepilo kod pacijenata u ranoj fazi života.
U martu, Benet je na konferenciji Imagine Solutions 2023. u Napulju, Florida, govorila o tome šta je genska terapija, zašto je važna i uspehu koji su ona i njen tim imali pomažući slepima da vide. Razgovor je sustigao Beneta nakon konferencije. Njeni uređeni odgovori su ispod.
Genska terapija je skup tehnika koje koriste DNK ili RNK za lečenje ili prevenciju bolesti. Genska terapija tretira bolest na tri osnovna načina: zamenom gena koji izaziva bolest novom zdravom ili modifikovanom kopijom tog gena; uključivanje ili isključivanje gena; i ubrizgavanje novog ili modifikovanog gena u telo.
U prošlosti, mnogi lekari nisu smatrali potrebnim da identifikuju genetsku osnovu očne bolesti jer lečenje još nije bilo dostupno. Međutim, nekoliko specijalista, uključujući mene i moje saradnike, identifikovali su ove nedostatke u našem istraživanju, uvereni da će jednog dana lečenje biti omogućeno. Vremenom smo uspeli da kreiramo tretman dizajniran za pojedince sa određenim genskim defektima koji dovode do urođenog slepila.
Ovaj razvoj genske terapije za nasledne bolesti inspirisao je druge grupe širom sveta da započnu klinička ispitivanja koja ciljaju na druge genetske oblike slepila, kao što su horoideremija, ahromatopsija, retinitis pigmentosa, pa čak i degeneracija makule povezane sa uzrastom, što sve dovodi do gubitka vida. Postoji najmanje 40 kliničkih ispitivanja koja uključuju pacijente sa drugim genetskim oblicima slepe bolesti.
Tretmani genske terapije su sada dostupni u apotekama i operacionim salama širom sveta.
Genska terapija se čak koristi za vraćanje vida ljudima čiji su fotoreceptori – ćelije u mrežnjači koje reaguju na svetlost – potpuno degenerisane. Ovaj pristup koristi optogenetsku terapiju, koja ima za cilj da oživi te degenerisane fotoreceptore dodavanjem molekula koji osećaju svetlost ćelijama, čime se drastično poboljšava vid osobe. Džin Benet govori na konferenciji Imagine Solutions 2023.
Sada postoji mnogo odobrenih genskih terapija u SAD, ali većina se kombinuje sa ćelijskim terapijama u kojima se ćelija modifikuje u posudi, a zatim ubrizgava nazad u pacijenta.
Većina tih terapija cilja različite oblike raka, iako ih ima nekoliko za razorne nasledne bolesti. Lek Skisona je novi injekcioni lek za gensku terapiju koji leči dečake uzrasta od 4 do 17 godina sa cerebralnom adrenoleukodistrofijom, genetskom bolešću u kojoj nakupljanje masnih kiselina veoma dugog lanca u mozgu može dovesti do smrti.
Genska terapija koju smo moj tim i ja razvili bila je prvi projekat koji je odobrila FDA i koji uključuje ubrizgavanje genske terapije direktno u osobu — u ovom slučaju, u mrežnjaču. Samo jedna druga genska terapija koju je odobrila FDA direktno se primenjuje u telo – ona koja cilja na spinalnu mišićnu atrofiju, bolest koja uzrokuje progresivnu slabost mišića i na kraju smrt. Lek Zolgensma se ubrizgava intravenozno bebama i deci kojoj je dijagnostikovana bolest, omogućavajući im da žive kao zdrava, aktivna deca.
Sada postoji više od dva desetina ćelijskih i genskih terapija koje je odobrila FDA, uključujući CAR T-ćelijske terapije—u kojima se T ćelije, vrsta ćelija imunog sistema, modificiraju u laboratoriji kako bi bolje napale ćelije raka u tijelu—i terapije za razne bolesti krvi.
Veoma sam uzbuđen zbog nekih predstojećih kliničkih ispitivanja koja će moj tim uskoro pokrenuti kako bi ciljali neke druge razorne zaslepljujuće bolesti. Ugradićemo novi test funkcionalnog vida – kako vaše oči, mozak i vizuelni putevi između njih rade zajedno kako bi pomogli osobi da se kreće u svetu. Ovaj test koristi igru virtuelne stvarnosti koja nije samo zabavna za korisnika, već obećava da će pružiti objektivnu meru funkcionalne vizije osobe. Nadam se da će nas naš test virtuelne realnosti obavestiti o svim potencijalnim koristima od tretmana i takođe poslužiti kao korisna mera ishoda za druga klinička ispitivanja genske i ćelijske terapije koja uključuju vid.
Najveći izazovi su sistemske bolesti, ili bolesti koje pogađaju celo telo, a ne jedan organ ili deo tela. Za te bolesti moraju se dostaviti super-visoke doze reagensa za gensku terapiju. Takve bolesti uključuju ne samo tehničke izazove — kao što je kako proizvesti ogromne količine jedinjenja genske terapije bez kontaminacije — već i poteškoće da se osigura da tretman cilja obolela tkiva bez izazivanja toksičnih neželjenih efekata imunog sistema. Taj nivo problema ne postoji sa okom, gde se koriste relativno male doze i ograničena je izloženost ostatku tela.
Drugi izazov je kako se baviti bolestima kod kojih je ciljni gen veoma veliki. Trenutni pristupi davanju tretmana u ćelije nemaju kapacitet da drže velike gene.
Cena ostaje ključno pitanje u ovom naporu – lekovi za gensku terapiju su enormno skupi. Kako su proizvođači lekova u mogućnosti da usavrše ovu tehniku, lekovi za gensku terapiju mogu postati uobičajeniji, što će kao rezultat dovesti do pada njihove cene.
