Da li bebe sa 5 meseci uglavnom gledaju u lica ili nedruštvene objekte kao što su automobili ili mobilni telefoni, u velikoj meri je određeno genima. Ovo su sada pokazali istraživači sa Univerziteta u Upsali i Instituta Karolinska. Nalazi sugerišu da postoji biološka osnova za to kako bebe stvaraju svoja jedinstvena vizuelna iskustva i o kojim stvarima najviše uče. Studija je objavljena u časopisu Nature Human Behavior.
Način na koji istražujemo naše okruženje očima utiče na ono što primećujemo, razmišljamo i učimo. Nova studija analizirala je preferenciju lica u odnosu na nedruštvene objekte kod više od 500 beba blizanaca.
„Naši rezultati sugerišu da čak i pre nego što bebe mogu da utiču i izaberu svoje okruženje tako što će pokazati, puzati ili hodati, oni stvaraju sopstvena jedinstvena perceptivna iskustva sistematski gledajući više na društvene ili nedruštvene objekte, preferencije koje se u velikoj meri mogu objasniti genetskim razlikama između deca“, kaže Ana Marija Portugal, postdoktorski istraživač i prvi autor studije.
Dečiji pogled je meren pomoću oka prilagođenog detetu. Rezultati su pokazali da se preferencija individualnih beba prema licima u velikoj meri može objasniti njihovom genetikom. Porodično okruženje nije objasnilo preferencije za društvene u odnosu na nedruštvene informacije tako rano u životu.
Istraživači su otkrili da je više gledanja u lica u odnosu na nedruštvene objekte u dobi od 5 meseci povezano sa većim vokabularom u drugoj godini života. Ovo podržava stav da postoji veza između preferencija ranog izgleda i kasnijeg razvoja.
Razlike u ponašanju izgleda mogu potencijalno uticati na interakciju između roditelja i deteta.
Da li beba gleda u lica ili ne, to je snažan signal drugim ljudima i može uticati na ponašanje roditelja prema svom detetu. Međutim, treba imati na umu da gledanje na mnogo nedruštvenih objekata nije nužno negativno – takođe je važno za kognitivni razvoj, objašnjava Portugal.
Studija je deo istraživačkog projekta Babitvins Studi Sveden (BATSS) gde su jednojajčani i bratski blizanci testirani korišćenjem različitih metoda prilagođenih deci u Centru za neurorazvojne poremećaje Karolinska instituta (KIND). Deca su praćena od 5 meseci do 3 godine, ali je praćenje oka sprovedeno tek sa 5 meseci.
Portugal je otkrio da su preferencije izgleda genetski identičnih blizanaca sličnije od onih kod bratskih blizanaca. Na primer: ako je jedan identičan blizanac u paru gledao uglavnom nedruštvene objekte, postojala je velika šansa da je drugi blizanac imao istu prednost. Za razliku od jednojajčanih blizanaca, bratski blizanci u proseku dele samo 50% svojih gena. Njihove preferencije izgleda su bile manje slične unutar svakog para blizanaca.
Pored veze sa kasnijim razvojem jezika, istraživači su ispitivali da li vizuelne preferencije mogu predvideti da li su bebe, kasnije u detinjstvu, ispoljile ponašanja karakteristična za autizam, koji je definisan poteškoćama u društvenoj komunikaciji. Takođe su testirali da li postoje polne razlike u preferencijama lica.
„Naši rezultati pokazuju da preferencija lica kod novorođenčadi nije snažno povezana sa sposobnošću društvene komunikacije kasnije u detinjstvu. Takođe nismo pronašli razliku između dečaka i devojčica u pogledu preferencije lica u odnosu na nedruštvene objekte“, primećuje Terje Falck-Itter, prof na Odseku za psihologiju Univerziteta u Upsali i glavni istraživač u BATSS studiji.
„Štaviše, naši podaci su pokazali da geni koji utiču na preferencije lica nisu isti kao oni koji su uključeni u kontakt očima – to jest, da li su bebe gledale prvenstveno u oči ili usta kada gledaju u lice. Fascinantno je da su dva osnovna društvena ponašanja poput gledanja u lica i gledanja u oči imaju različite genetske i verovatno evolucione osnove“, dodaje profesor Falck-Itter.
