Istraživači su identifikovali različite gene čija ekspresija u mozgu pre rođenja može uticati na rizik od razvoja niza mentalnih bolesti tokom detinjstva. Tim, koji su predvodili istražitelji Opšte bolnice u Masačusetsu (MGH), jedan od osnivača Mass General Brigham (MGB), nedavno je objavio svoje nalaze u Nature Neuroscience.
Koristeći podatke iz studije o razvoju mozga adolescenata i kognitivnog razvoja (ABCD), studije o razvoju mozga dece i adolescenata koju je finansirala federalna jedinica koja je uključila skoro 12.000 osoba u dobi od 9 do 10 godina, grupa je prvo procenila da li su genetski obrasci povezani sa psihijatrijskim bolesti kod odraslih takođe praćene psihijatrijskim simptomima kod dece.
„Otkrili smo da su ti odnosi složeniji nego što smo zamišljali. Na primer, genetski rizik za ADHD i depresiju je bio povezan sa nizom simptoma kod dece, a ne samo sa onima koji su povezani sa pažnjom ili raspoloženjem“, kaže ko-stariji autor Džošua Rofman , MD, direktor MGH-ove Inicijative za rani razvoj mozga. „Genetski faktori koji oblikuju simptome mentalne bolesti kod dece razlikuju se od onih koji oblikuju simptome mentalne bolesti kod odraslih.“
Najjači genetski prediktor za većinu simptoma mentalnog zdravlja kod učesnika ABCD bila je nova mera, koju su razvili ko-stariji autor i kompjuterski genetičar dr Phil H. Lee, i kolege iz Mass Generalnog centra za genomsku medicinu, koja indeksira rizik ne za jedan poremećaj, već za konstelaciju razvojnih poremećaja. Naučnici ovu novu genetsku meru nazivaju „neurorazvojnim genskim skupom“, jer kombinuje elemente genetskog rizika za nekoliko neurorazvojnih poremećaja, uključujući autizam, ADHD, Touretteov sindrom i depresiju.
Rofman, Li i njihovi međunarodni saradnici otkrili su da je ovaj skup neurorazvojnih gena takođe predvideo psihijatrijske simptome u detinjstvu kod učesnika studije generacije R, koja je uključivala decu sličnog uzrasta u Holandiji.
Dodatne analize informacija iz moždanih banaka otkrile su da su geni u ovom skupu najjače izraženi u malom mozgu (koji je najpoznatiji po uključenosti u složene motoričke funkcije), a njihova ekspresija u malom mozgu je vrhunac pre rođenja. Takođe, podaci snimanja mozga iz ABCD studije su pokazali da deca sa psihijatrijskim simptomima imaju tendenciju da imaju nešto manji mali mozak, što je možda odraz efekata ovih gena na razvoj malog mozga tokom prenatalnog života.
„Da genetski faktori rizika za mentalne bolesti kod dece počinju da utiču na mozak tako rano — čak i pre rođenja — znači da će intervencije koje ih štite od rizika možda morati da počnu ranije u životu nego što se ranije očekivalo“, kaže Rofman. „Takođe je važno napomenuti da, iako geni igraju važnu ulogu u riziku od mentalnih bolesti, okruženje u ranom životu je takođe kritično – i u ovom trenutku, potencijalno lakše za modifikaciju.“
Zaista, određene prenatalne izloženosti — kao što je folna kiselina — obećavaju bolje rezultate zdravlja mozga kod dece. „Naš istraživački tim u Mass General-u traži druge faktore tokom trudnoće – bilo da se radi o zdravom načinu života (kao što su kvalitetan san, vežbanje i ishrana), optimalna prenatalna nega ili psihosocijalna podrška – koji mogu dati otpornost u razvoju mozga i zaštiti od rizika od psihijatrijskih poremećaja kod mladih ljudi“.
Jedna studija pod nazivom Zdravlje mozga počinje pre rođenja (B4) aktivno upisuje porodice na MGH tokom trudnoće i prati razvoj mozga kod dece nakon rođenja.
