Genetski kod velikih belih ajkula (Carcharodon carcharias) predstavlja enigmatičan izazov za naučnike. Iako su istraživači više od 20 godina radili na dekodiranju njihovog DNK, rezultati su često postavljali više pitanja nego što su davali odgovora. U 2024. godini, studija je potvrdila da se ove ajkule ne mogu svrstati u jednu vrstu, već postoje tri različite grupe.
Jedna grupa se nalazi u severnom Pacifiku, druga u južnom Pacifiku i Indijskom okeanu, a treća u severnom Atlantiku i Sredozemlju. Iako su nuklearni DNK svih triju grupa uglavnom isti, mitohondrijski DNK je iznenađujuće različit. Nuklearni DNK se nalazi unutar jedra ćelije, dok se mitohondrijski DNK nalazi unutar mitohondrija, koji proizvode energiju za ćeliju.
Istraživači su koristili mitohondrijski DNK za identifikaciju granica populacija i migracionih puteva, ali ova metoda nije dala rezultate kod velikih belih ajkula. Ranije se sumnjalo da su promene u mitohondrijskom DNK rezultat povratka ženki na mesto rođenja radi reprodukcije, poznato kao feminska filopatrija. Međutim, kada su Naylor i njegovi saradnici testirali ovu hipotezu, ona nije objasnila grupe mitohondrijskog DNK.
Nakon analize DNK 150 belih ajkula iz celog sveta, Naylor i tim nisu pronašli dokaze o feminskoj filopatriji. Čak ni u nuklearnom DNK nije bilo očekivanih signala koji bi ukazivali na to da se ženke pare samo sa određenim populacijama. Iako su istraživači sproveli evolucijsku simulaciju, hipoteza o feminskoj filopatriji nije se pokazala tačnom.
Naylor je predložio da bi razlike u polnim odnosima mogle biti uzrok tome što samo nekoliko ženki doprinosi populacijama iz generacije u generaciju. Međutim, ni ova ideja nije objasnila genetske razlike. Tim naučnika smatra da „mora postojati alternativni evolucioni mehanizam“.
Jedino drugo poznato objašnjenje je da je prirodna selekcija mogla oblikovati mitohondrijski DNK svake grupe, ali to deluje neverovatno. Sa samo 20.000 velikih belih ajkula u svetu, što je relativno mala populacija, teško je zamisliti da bi evolucija nekih oblika mitohondrijskog DNK mogla biti korisna. Naylor sumnja da je to slučaj, jer deo slagalice očigledno nedostaje.
Autori studije zaključuju da „mitohondrijska varijabilnost posmatrana u prirodnim populacijama nikada nije reprodukovana u nijednoj od simulacija“. Takođe, ističu da bi isti pristup mogao koristiti drugim vrstama ajkula gde je feminska filopatrija ranije pretpostavljena na osnovu genetskih podataka. Studija je objavljena u časopisu PNAS.
