Mogu se prepisati različiti lekovi za snižavanje nivoa šećera u krvi kod osoba sa visokim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2, ali je često nejasno koji pacijenti će imati najviše koristi od kojih lekova.
U studiji objavljenoj u Diabetologia, istraživači Opšte bolnice Masačusets (MGH), osnivača Mass General Brigham (MGB), identifikovali su genetske varijante povezane sa odgovorom na dva takva leka: metformin i glipizid. Nalazi mogu pomoći u personalizaciji nege za prevenciju i lečenje dijabetesa tipa 2.
Trenutni dostupni tretmani za dijabetes tipa 2 ne uzimaju u obzir osnovnu genetiku pojedinca ili patofiziologiju bolesti, što čini teretom razvijanje prilagođenih intervencija.
Tim istraživača, na čelu sa Josephine Li, MD, endokrinologom u jedinici za dijabetes u MGH i instruktorom medicine na Harvardskoj medicinskoj školi, proučavao je da li pristup na nivou genoma može otkriti nove farmakogenetičke asocijacije i razviti uvid za razumevanje relevantnosti poznatih genetskih faktora rizika za dijabetes tipa 2.
U Studiji za razumevanje genetike akutnog odgovora na metformin i glipizid kod ljudi (SUGAR-MGH), istraživači su prikupili genetske podatke o 1.000 osoba sa rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2 koje su primale kratak kurs metformina i glipizida. Tim je takođe dokumentovao nivo šećera u krvi i insulina pacijenata nakon primanja ovih lekova.
„Izvršili smo studiju asocijacije na nivou genoma da bismo sveobuhvatno identifikovali genetske varijante povezane sa odgovorom na lek. Takođe smo testirali uticaj prethodno prijavljenih genetskih varijanti za dijabetes tipa 2 i glikemijske osobine na SUGAR-MGH ishode“, kaže dr Li. „Naša studija je bila jedinstvena po tome što je više od trećine učesnika SUGAR-MGH bilo neevropskog porekla, za razliku od postojećih farmakogenetskih studija vezanih za genom.
Pet genetskih varijanti je značajno povezano sa akutnim odgovorom na metformin ili glipizid. Tri su bila češća kod učesnika afričkog porekla. Jedna od ovih varijanti specifičnih za afričko poreklo (nazvana rs111770298) potvrđena je u Programu za prevenciju dijabetesa, gde su osobe sa ovom varijantom iskusile slabiji odgovor na lečenje metforminom od učesnika bez.
„Razumevanje uticaja varijanti specifičnih za predake može pomoći u vođenju i prilagođavanju izbora tretmana za podgrupe stanovništva u budućnosti“, napominje Li.
U odvojenoj analizi, druga varijanta (nazvana rs703972), za koju se ranije znalo da pomaže u zaštiti od dijabetesa tipa 2, bila je povezana sa višim nivoima aktivnog glukagonu sličnog peptida 1, hormona koji stimuliše lučenje insulina i smanjuje apetit.
„Sledeći koraci uključuju funkcionalne eksperimente kako bi se potvrdile implikacije novih genetskih varijanti koje smo identifikovali, a koje su povezane sa odgovorom tela na ove terapije za snižavanje glukoze“, kaže Li.
„SUGAR-MGH je dizajniran da omogući istražiteljima da koriste dva najčešće korišćena leka sa različitim mehanizmima delovanja kako bi ispitali ulogu specifičnih gena u regulaciji glukoze“, kaže ko-stariji autor Jose C. Florez, MD, Ph.D., šef endokrinog odeljenja i odeljenja za dijabetes u MGH i profesor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi.
Naučnici su svoja otkrića stavili na raspolaganje kao javni resurs kako bi omogućili drugim istraživačima da dopune njihov rad.
Dodatni autori su ko-vodeći autori Laura N. Brenner i Varinderpal Kaur; ko-senior autor Josep M. Mercader; i Katherine Figueroa, Philip Schroeder, Alicia Huerta-Chagoia, Miriam S. Udler i Aaron Leong.
