Keltska kultura predrimskog gvozdenog doba u zapadnoj i srednjoj Evropi ostavila je brojne tragove do danas, ne samo u vidu ogromnih grobnih humki i spektakularnih arheoloških artefakata. Uprkos ovom bogatom nasleđu, mnogo toga o ovoj civilizaciji ostaje skriveno od nas.
U saradnji između Državnog ureda za očuvanje istorijskih spomenika u Baden-Virtembergu i Instituta Maks Plank za evolucionu antropologiju (MPI-EVA) u Lajpcigu u Nemačkoj, genomi keltskih pojedinaca iz nekoliko grobnih humki su sada rekonstruisani za prvi put.
Rad je objavljen u časopisu Priroda ljudskog ponašanja.
Grobne humke Eberdingen-Hohdorf i Asperg-Grafenbil, poznate kao Furstengraber, spadaju među najbogatije sahrane nemačke praistorije, sa zlatnim nalazima i složenim bronzanim posudama. Nova genetska analiza sada je otkrila da su dva princa, sahranjena na udaljenosti od oko 10 kilometara, bila biološki blisko povezana.
„Dugo se sumnjalo da su dva princa iz grobnih humki u Eberdingen-Hohdorfu i Asperg ’Grafenbul’ u srodstvu“, kaže Dirk Krause iz Državnog zavoda za očuvanje istorijskih spomenika, „ali tek sada je ova pretpostavka potvrđena. prema novim analizama“.
Za trenutne analize, zubi i kosti lobanje unutrašnjeg uha uzorkovani su u MPI-EVA najnovijim metodama, a preostala DNK je sekvencionirana da bi se rekonstruisali genomi ukupno 31 osobe. Dva centralna sahrana izdvajaju se od ostatka grupe po bliskoj povezanosti.
Dva princa u bliskom srodstvu
Nakon uspostavljanja genetske veze između dve osobe, tim je razmotrio sve moguće veze, poput braće, polubraće i sestara, dede i unuka, kao i ujaka i nećaka.
„Na osnovu prilično preciznih datuma smrti, procene starosti u trenutku smrti i genetske sličnosti dvojice prinčeva, samo jedan scenario dolazi u pitanje kao ujak i nećak, tačnije: sestra princa Hohdorfa bila je majka princa Asperga. “, objašnjava Stephan Schiffels iz MPI-EVA.
„Ovaj rezultat pokazuje da je politička moć u ovom društvu najverovatnije nasleđena putem biološke sukcesije, uporedive sa dinastijom“, kaže Joscha Gretzinger iz MPI-EVA. Tome u prilog govore i svedočanstva o srodstvu drugih pojedinaca iz dve humke, kao i iz mnogo udaljenije Magdalenenbergske humke, koja je podignuta oko 100 godina ranije.
Grecinger dodaje: „Sve u svemu, čini se da imamo posla sa širokom mrežom među Keltima u Baden-Virtembergu, u kojoj je politička moć bila podržana biološkim srodstvom.
Ali kako su Kelti bili povezani sa drugim stanovnicima Evrope iz gvozdenog doba izvan Baden-Virtemberga? Detaljna analiza genetskog porekla ove grupe otkriva genetsko poreklo koje se najverovatnije nalazi u današnjoj Francuskoj, ali koje je u to vreme bilo rasprostranjeno širom južne Nemačke.
Pored toga, nekoliko osoba pokazuje genetsko poreklo iz Italije, što se takođe dobro uklapa sa predmetima pronađenim u grobovima, od kojih mnogi pokazuju mediteranski stil.
Studija je stoga važan deo slagalice u našem razumevanju evropske istorije u srednjem i poznom gvozdenom dobu, koja se, za razliku od rimskog i drugih ranog srednjeg veka, teško može istražiti iz pisanih izvora.
