Najnovija studija istraživača sa Univerziteta Jejl pruža dublji uvid u genetske promene koje su oblikovale evoluciju ljudskog mozga, razlikujući nas od šimpanzi, naših najbližih rođaka.
Studija, objavljena 30. januara u prestižnom časopisu, fokusira se na ljudske ubrzane regione (HARS) – genetske prekidače koji regulišu izražavanje gena. Umesto da kontrolišu potpuno različite gene kod ljudi i šimpanzi, HARS su uticali na način na koji se isti geni aktiviraju, utičući na razvoj i međusobnu komunikaciju neurona.
Koristeći napredne tehnike mapiranja genoma u tri dimenzije, naučnici su uspeli da identifikuju ciljne gene za gotovo 90% HARS-a, što je ogroman napredak u razumevanju ljudske evolucije. Otkriće pokazuje da su mnogi od ovih gena ključni za razvoj mozga i povezani sa neurološkim procesima, ali i sa poremećajima poput autizma i šizofrenije.
„Ovo istraživanje otvara nove mogućnosti za razumevanje kako su genetske promene doprinele razvoju ljudskog mozga i njegovih jedinstvenih sposobnosti“, rekao je profesor Džejms Nunan sa Jejla. Naučnici sada imaju daleko jasniju sliku genetskih mehanizama koji su nas učinili jedinstvenim u životinjskom svetu.
