Gekoni mogu da koriste svoj jezik da razlikuju svoj miris od mirisa drugih pripadnika svoje vrste, kao što su istraživači sa Univerziteta u Bernu pokazali u novoj eksperimentalnoj studiji. Nalazi pokazuju da su gekoni u stanju da komuniciraju u društvu, što znači da su inteligentniji nego što se ranije pretpostavljalo.
Samoprepoznavanje je sposobnost otkrivanja stimulansa koji dolaze od samog sebe. Mi kao ljudi, a takođe i neke životinje, možemo da se identifikujemo vizuelno kada se pogledamo u ogledalo. Međutim, ne oslanjaju se sve životinje pre svega na čulo vida. Gekoni, kao i drugi gušteri i zmije, koriste svoje jezike da percipiraju hemikalije, takozvane feromone, od drugih jedinki. Na primer, kada se penju na zid, gekoni s vremena na vreme zastanu da bi provrtali jezikom. To im omogućava da otkriju potencijalne partnere ili rivale. Ali da li gekoni takođe mogu da otkriju sopstveni miris i prepoznaju se po mirisu?
U studiji koja je nedavno objavljena u časopisu Animal Cognition, istraživači sa Instituta za ekologiju i evoluciju Univerziteta u Bernu fokusirali su se na to da li tokajski gekoni mogu da otkriju hemikalije na koži koje sami proizvode i da li mogu da razlikuju ove hemikalije od hemikalija drugih gekoni istog pola. Eksperimenti su potvrdili da su gekoni sposobni za ovo. Tokom testova, životinje su bile više zainteresovane za hemikalije kože drugih gekona nego za svoju. Ovo pokazuje da gekoni koriste feromone za društvenu komunikaciju.
Tokom eksperimenta, istraživači su gekonima predstavili različite mirise na pamučnim brisevima. Kao i njihov sopstveni miris, to su bili mirisi drugih gekona, ili kontrolni mirisi poput vode i peperminta. Kada su reagovali, gekoni su ispoljili dve vrste ponašanja: s jedne strane, isplazili su jezik u pravcu mirisa na štapiću, a sa druge strane prema okolini, sopstvenom kućnom ograđenom prostoru.
Istraživači su ovo ponašanje protumačili kao znak da gekoni prvo primećuju miris na štapiću, a zatim ga upoređuju sa sopstvenim mirisom na zidovima ograđenog prostora. „Gekoni moraju češće da se upoređuju kada se suoče sa mirisom drugog gekona, u poređenju sa sopstvenim mirisom. To ukazuje da oni poznaju sopstveni miris“, objašnjava Birgit Sabo, vodeći autor studije iz Odeljenja za bihejvioralnu ekologiju na Institut za ekologiju i evoluciju Univerziteta u Bernu.
U eksperimentu, tim je takođe uspeo da pokaže da gekoni otkrivaju i koriste mirise svog izmeta kako bi se razlikovali od drugih. Gekoni takođe talože feromone na svoj izmet, na primer, da obeleže svoju teritoriju. To je zato što gekoni preferiraju područja za defekaciju kako bi mogli da saopšte svoje prisustvo, baš kao i mnogi sisari.
Nalazi studije pokazuju da gekoni mogu da komuniciraju u društvu koristeći hemikalije iz svoje kože i izmeta i da koriste te hemikalije da bi se razlikovali od drugih gekona. „Gušteri i gmizavci se generalno posmatraju kao nedruštvene primitivne životinje. Moramo priznati da su gmizavci društveniji i inteligentniji nego što smo mislili“, kaže Birgit Sabo.
„Gmizavci, a posebno gekoni, idealno su pogodni za istraživanje fundamentalnih pitanja o evoluciji društvenosti. Unutar gekona možemo pronaći širok spektar društvenih struktura i staništa. To nam omogućava da istražimo međusobne odnose saznanja, komunikacije i društvenog života unutar mala taksonomska grupa – i pravite poređenja između ovih i drugih, udaljenijih grupa životinja kao što su sisari i ptice“, kaže Eva Ringler, profesor i šef Odseka za bihejvioralnu ekologiju na Univerzitetu u Bernu.
