Zamislite da se probudite u bolnici bez ijednog sećanja na prošli mesec. Doktori kažu da ste imali niz nasilnih epizoda i paranoidnih zabluda. Uverili biste se da patite od bipolarnog poremećaja. Zatim, nakon specijalnog testa, neurolog vam dijagnostikuje retku autoimunu bolest koja se zove anti-NMDAR (Anti-N-metil-d-aspartat receptor) encefalitis. Ovo se dogodilo Suzani Kahalan, novinarki Njujork posta koja je nastavila da piše najprodavanije memoare Mozak u plamenu: Moj mesec ludila.
Anti-NMDAR encefalitis može dovesti do halucinacija, nesvestica i psihoze, kaže profesor laboratorije Cold Spring Harbor Hiro Furukava. Uglavnom pogađa žene starosti od 25 do 35 godina – u istoj dobi u kojoj se često javlja šizofrenija. Ali ono što se dešava kod anti-NMDAR encefalitisa je nešto drugo.
Furukava je specijalizovana za NMDAR, moždane receptore koji igraju ključnu ulogu u spoznaji i pamćenju. „Kod anti-NMDAR encefalitisa, antitela se vezuju za te receptore i sprečavaju ih da rade“, objašnjava on. Kao autoimuni odgovor, mozak postaje upaljen – dakle, Brain on Fire.
Iako su neki tretmani dostupni, njihova efikasnost varira u zavisnosti od težine simptoma. Novo istraživanje iz laboratorije Furukava može objasniti zašto. U nedavnoj studiji, Furukava i kolege mapiraju kako se antitela tri pacijenta vezuju za NMDAR. Studija je objavljena u časopisu Nature Structural & Molecular Biologi.
Istraživači otkrivaju da se način na koji se svako od tri antitela vezuje za NMDAR razlikuje. Ovo otkriće označava važan korak u sticanju potpunijeg razumevanja anti-NMDAR encefalitisa, stanja koje je prvi put dijagnostikovano 2008. Štaviše, ono sugeriše da personalizovana medicina može biti kritična za lečenje ove bolesti.
„Izraziti obrasci vezivanja se manifestuju u različitim nivoima funkcionalne regulacije u NMDAR-ima“, objašnjava Furukava. „Ovo utiče na neuronske aktivnosti. Dakle, različita mesta vezivanja mogu odgovarati varijacijama u simptomima pacijenata.“
Otkrivanje tih korelacija moglo bi dovesti do preciznijih terapijskih strategija. Zamislite, na primer, da naučnici identifikuju nekoliko mesta vezivanja uobičajena među pacijentima sa encefalitisom. Farmakolozi bi zatim mogli da dizajniraju nove lekove za ciljanje ovih lokacija. Ali to nije sve. Personalizovana medicina takođe može značiti tačnije dijagnoze, kaže Furukava.
„To je još uvek retka bolest, ali može biti pogrešno dijagnostifikovana ili nedovoljno dijagnostikovana. Stoga, moramo da širimo svest. Da li bi, na primer, neki pacijenti sa šizofrenicom mogli da imaju ovu bolest? Da li je mogu izazvati antitela?“
Trenutno se kaže da anti-NMDAR encefalitis pogađa jednog od 1,5 miliona ljudi. Ipak, vremenom ćemo možda otkriti da je to češće nego što se ranije pretpostavljalo. To je strašna pomisao. Međutim, to bi moglo objasniti zašto postojeća psihijatrijska medicina ne funkcioniše za neke ljude sa dijagnozom bipolarnog poremećaja i drugim mentalnim zdravstvenim stanjima – ogromno otkriće za pacijente, kao i za porodice i terapeute koji brinu o njima.
