Međunarodni tim astronoma na čelu sa Univerzitetom u Beču dešifrovao je istoriju formiranja mladih zvezdanih jata, od kojih neke možemo videti golim okom noću. Tim, koji predvode Cameren Sviggum i Joao Alves sa Univerziteta u Beču i Robert Benjamin sa Univerziteta Visconsin-Vhitevater, izveštava da većina obližnjih mladih zvezdanih jata pripada samo tri porodice, koje potiču iz veoma masivnih regiona za formiranje zvezda.
Ovo istraživanje takođe pruža nove uvide u efekte supernova (nasilnih eksplozija na kraju života veoma masivnih zvezda) na formiranje džinovskih gasnih struktura u galaksijama poput našeg Mlečnog puta. Rezultati su objavljeni u časopisu Priroda.
„Mlada zvezdana jata su odlična za istraživanje istorije i strukture Mlečnog puta. Proučavajući njihovo kretanje u prošlosti, a time i njihovo poreklo, takođe stičemo važne uvide u formiranje i evoluciju naše galaksije“, kaže Žoao Alveš sa Univerziteta. iz Beča, koautor studije.
Koristeći precizne podatke iz misije Gaia Evropske svemirske agencije (ESA) i spektroskopska posmatranja, tim je pratio poreklo 155 mladih zvezdanih jata u radijusu od oko 3.500 svetlosnih godina oko Sunca. Njihova analiza pokazuje da se ova zvezdana jata mogu podeliti u tri porodice sa zajedničkim poreklom i uslovima formiranja.
„Ovo ukazuje da mlada zvezdana jata potiču iz samo tri veoma aktivna i masivna regiona za formiranje zvezda“, kaže Alves. Ove tri zvezdane porodice su nazvane po svojim najistaknutijim zvezdanim jatima: Collinder 135 (Cr135), Messier 6 (M6) i Alpha Persei (αPer).
„Ovi nalazi nude jasnije razumevanje kako su mlada zvezdana jata u našem galaktičkom susedstvu međusobno povezana, slično kao članovi porodice ili ‘krvne loze’“, kaže glavni autor Kameren Svigum, student doktorskih studija na Univerzitetu u Beču. „Ispitivanjem 3D kretanja i prošlih položaja ovih zvezdanih jata, možemo identifikovati njihovo zajedničko poreklo i locirati regione u našoj galaksiji gde su se prve zvezde u ovim zvezdanim jatom formirale pre do 40 miliona godina.“
Ove masivne eksplozije verovatno su takođe stvorile naš ‘lokalni mehur’
Studija je otkrila da se preko 200 eksplozija supernove moralo dogoditi unutar ove tri porodice zvezdanih jata, oslobađajući ogromne količine energije u njihovu okolinu. Autori su zaključili da je ova energija verovatno imala značajan uticaj na distribuciju gasa u lokalnom Mlečnom putu.
„Ovo bi moglo da objasni formiranje supermehura, ogromnog mehura gasa i prašine prečnika 3.000 svetlosnih godina oko porodice Cr135“, objašnjava Sviggum. Naš solarni sistem je takođe ugrađen u takav mehur, takozvani Lokalni mehur, koji je ispunjen veoma retkim i vrućim gasom.
„Lokalni mehur verovatno je takođe povezan sa istorijom jedne od tri porodice zvezdanih jata“, dodaje Svigum. „I verovatno je ostavio tragove na Zemlji, kao što sugerišu merenja izotopa gvožđa (60Fe) u Zemljinoj kori.“
„Mi praktično možemo pretvoriti nebo u vremeplov koji nam omogućava da pratimo istoriju naše matične galaksije“, kaže Alves. „Dešifrujući genealogiju zvezdanih jata, takođe saznajemo više o našem sopstvenom galaktičkom poreklu. U budućnosti, Alvesov tim planira da preciznije istraži da li je i kako naš solarni sistem stupio u interakciju sa međuzvezdanom materijom u našoj matičnoj galaksiji, Mlečnom putu.
