Nedavno otkriće galaksije JADES-GS-z14-0 pokazuje prisustvo kiseonika, što je iznenađujuće za naučnike. Ova galaksija, stara samo 300 miliona godina nakon Velikog praska, ukazuje na bržu evoluciju Univerzuma. Nova saznanja postavljaju pitanja o formiranju galaksija u ranim fazama.
Galaksija JADES-GS-z14-0, koja se pojavila u ranim fazama Univerzuma, otkriva prisustvo kiseonika, što je iznenadilo naučnike. Prethodna očekivanja su sugerisala da elementi teži od vodonika i helijuma nisu bili prisutni u značajnim količinama do kasnijih perioda. Ova otkrića sugerišu da je raniji Univerzum sazrevao brže nego što se verovalo.
Kosmolog Sander Schouws iz Observatorije u Lejdenu ističe da je ovo otkriće poput pronalaska adolescenta gde se očekuju samo novorođenčad. Rezultati pokazuju da se galaksija formirala i sazrevala veoma brzo, što doprinosi sve većem broju dokaza da se formiranje galaksija dešava brže nego što je očekivano.
Postojanje JADES-GS-z14-0 predstavlja izazov za naše kosmološke modele, jer verujemo da galaksije zahtevaju značajno vreme za rast. Da bi bila uočljiva našim teleskopima na udaljenosti većoj od 13,4 milijarde svetlosnih godina, galaksija je morala biti velika i sjajna, što je teško objasniti.
Osim toga, elementi teži od vodonika i helijuma takođe zahtevaju vreme za rast. Kada je Univerzum prvi put nastao tokom Velikog praska, prvi formirani elementi bili su vodonik i helijum. Prekomerne gustine u ovom medijumu dovele su do formiranja prvih zvezda.
Samo kroz proces fuzije u zvezdama kiseonik je mogao da nastane, ali za to je potrebno da zvezda prođe kroz ceo svoj život i umre u supernovi kako bi se ti fuzionisani elementi raspršili u svemir. Ovaj proces može se dogoditi u relativno kratkom vremenskom okviru, jer životni vek najmasivnijih zvezda može biti kraći od 10 miliona godina.
Astronomi su, koristeći Atacama Large Millimeter/submillimeter Array u Čileu, izmerili da je količina elemenata težih od vodonika i helijuma u JADES-GS-z14-0 bila deset puta veća od predviđene. Ovi rezultati sugerišu da je stopa proizvodnje takođe izvan naših očekivanja.
Astrofizičar Stefano Carniani iz Scuola Normale Superiore u Italiji ističe da su iznenađujući rezultati otvorili nova pitanja o prvim fazama evolucije galaksija. Dokaz da je galaksija već zrela u ranom Univerzumu postavlja pitanja o tome kada i kako su galaksije nastale.
Kako se svemir širi, svetlost koja dolazi iz udaljenih galaksija rastegnuta je u crvene talasne dužine zbog Doplerovog efekta. JWST je najmoćniji infracrveni svemirski teleskop ikada napravljen, optimizovan za detekciju ovih crvenih objekata. Od svog lansiranja, astronomi su otkrili više velikih galaksija ranije nego što se očekivalo, što menja sliku o evoluciji ranog Univerzuma.
Ovo najnovije otkriće kiseonika u JADES-GS-z14-0 je još jedan deo slagalice, koji ukazuje na to da su galaksije rasle i evoluirale brže nego što smo mislili. Sada je potrebno da istražimo kako ovaj brzi rast menja kosmološku hronologiju i koje druge pretpostavke o ranom Univerzumu treba preispitati.
Istraživanje je detaljno opisano u dva rada prihvaćena u The Astrophysical Journal i Astronomy & Astrophysics. Oni su dostupni na arXiv-u.
