Koristeći jedinstven skup podataka, istraživači na Univerzitetu u Bergenu pokazuju da je promena vegetacije u Aziji tokom poslednjih 12.000 godina najvećim delom bila heterogena u prostoru i vremenu. Ali tokom poslednjih milenijuma vegetacija na kontinentu je progresivno postajala sve homogenija kao rezultat ljudskih aktivnosti tokom srednjeg do kasnog holocena.
Istorijska zaostavština utiču na sastav i dinamiku današnjeg ekosistema. Stoga je važno razumeti dugoročnu dinamiku ekosistema i njihovih svojstava.
Postdoktorski saradnik na Univerzitetu u Bergenu (UiB), i glavni autor istraživačkog rada „Istraživanje prostorno-vremenskih obrazaca palinoloških promena u Aziji tokom holocena“, Kuber Prasad Bhatta, uradio je opsežnu analizu svojstava ekosistema tokom holocena, tj. poslednjih 12.000 godina, u Aziji.
„Prema našim saznanjima, ova studija je prva te vrste iz Azije u pogledu razmera i obima, koja analizira prostorne i vremenske varijacije vegetacije na azijskom kontinentu tokom holocena“, kaže Bhatta.
U radu tim naučnika predvođen Bhattom koristi 205 zapisa fosilnog polena kako bi pružio vredan uvid u prošlu dinamiku ekosistema sumirajući svojstva polena-sastavljanja (PAP).
„Koristeći jedinstvene podatke o 205 fosilnih zapisa polena sakupljenih širom kontinenta, analiziraju se prostorno-vremenske promene u vegetaciji u Aziji u smislu 8 svojstava skupova polena (vegetacije ili ekosistema) kao što su bogatstvo, raznovrsnost i ujednačenost Hila; kompozicioni obrt; i stopa promene kompozicije polena, svaka na nivou pojedinačnog zapisa polena, klimatske zone unutar kontinenta i celog kontinenta“, kaže Bhatta.
Pored jedinstvenih skupova podataka koje je Bhatta istraživao, nalazi su takođe upečatljivi.
„Ova studija pokazuje da je promena vegetacije u Aziji tokom holocena bila generalno heterogena u prostoru i vremenu, što je najverovatnije odgovor vegetacije na regionalne promene klime i korišćenja zemljišta tokom tog perioda. Međutim, generalno gledano, vremenski obrasci Kompozicioni obrt i promena impliciraju da je vegetacija u Aziji možda postala progresivno homogena tokom holocena, posebno tokom poslednjih milenijuma“, kaže Bhatta.
Prema Bhatti i njegovim kolegama, ljudske aktivnosti tokom srednjeg do kasnog holocena su glavni razlozi homogenije vegetacije širom Azije.
„Nalazi koje smo napravili su odgovori na velike promene životne sredine na kontinentu i holocenu. Razlog za te sistematske promene ukazuje na ljudske aktivnosti i promene u korišćenju zemljišta kao što su proširenje poljoprivrede, krčenje šuma, šumski požari, itd. vremenski homogeni sastav vegetacije“, kaže Bhatta.
Nalazi su objavljeni u časopisu Frontiers in Ecology and Evolution.
