Kosmogeno nuklidno datiranje, metoda koja se obično koristi u datiranju obalnih područja i aluvijalnih korita reka za rekonstrukciju pejzaža, takođe je korisna za izračunavanje starosti fosila u tragovima, kao što je otisak stopala, gde nisu sačuvani ostaci životinje.
Naučnik ANSTO-a, dr Klaus Vilken iz Centra za nauku o akceleratorima, koristio je ovu metodu da odredi starost slojevitih uzoraka peska i šljunka u kojima je pronađeno sedam otisaka stopala neleteće ptice, moa, na Južnom ostrvu na Novom Zelandu 2019. .
U istraživanju objavljenom 14. novembra u Journal of the Roial Societi of Nev Zealand, istraživači iz Muzeja Tuhura Otago, Univerziteta Otago, Victoria Universiti of Vellington i Aukaha prijavili su minimalnu starost sahrane od 3,5 miliona godina.
„Izračunali smo tu starost sa rasponom od +1,62/-1,18 miliona godina, što ukazuje na period kasnog pliocena i, potencijalno, do ranog pleistocena“, rekao je dr Vilken. „Ova metoda uključuje merenje izotopa, 26 Al i 10 Be proizvedenih kosmičkim zračenjem u interakciji sa stenama blizu površine.“
„To je svakako jedan od neobičnijih uzoraka stena koje smo datirali“, dodao je on.
„Doprinos ANSTO-a je bio značajan. Bez njega ne bismo mogli da stavimo otiske stopala u evolutivni kontekst. Sa njim smo uspeli da identifikujemo ove otiske kao da su iz porodice Emeidae i najverovatnije iz roda Pachiornis (slično teškonoge moe kao i drugog slabog otiska koji je napravljen u slojevima gline iznad staze iz porodice Dinornithidae i najverovatnije rodova Dinornis.
„Pre 3,6 miliona godina, najmanje jedna vrsta moa dostigla je ogromnu veličinu sličnu džinovskoj moi sa Južnog ostrva“, rekao je glavni autor Kejn Fleri, kustos Muzeja Tuhura Otago.
Pijesak i šljunak prikupio je istraživački tim Novog Zelanda sa litice visoke 30 metara, sa dva uzorka iz različitih dubina i jednim nizvodno.
Uzorci su obrađeni u laboratoriji u Centru za nauku o akceleratorima da bi se ekstrahovali izotopi berilijuma i aluminijuma.
Da bi se utvrdila starost sahrane, razvijen je model, uzimajući u obzir faktore kao što su dubina sahrane i vreme. Model je testiran u odnosu na izmerene koncentracije izotopa 26 Al i 10 Be na Sirijus akceleratoru.
Ovo je prvi poznati primer otisaka moa stopala pronađenih u Te Vaipounamu/Južno ostrvo i predstavlja drugi najraniji fosilni zapis o moa.
