Fosili otkrivaju borbu za dominaciju koja je dovela do ‘Velikog umiranja’

Fosili otkrivaju borbu za dominaciju koja je dovela do ‘Velikog umiranja’

Pre dvesta pedeset i dva miliona godina, Zemlja je doživela masovno izumiranje toliko razorno da je postala poznata kao „Veliko umiranje“. Ogromne vulkanske erupcije izazvale su katastrofalne klimatske promene, ubivši devet od svakih deset vrsta i na kraju postavile pozornicu za dinosauruse. Ali Veliko umiranje je bilo dugo zbogom – izumiranje se dogodilo tokom do milion godina na kraju permskog perioda. Za to vreme, fosilni zapisi pokazuju dramu i preokret dok su se vrste borile da dobiju uporište u svom promenljivom okruženju. Jedna životinja koja ilustruje ovu nestabilnost bila je sabljasto stvorenje veličine tigra po imenu Inostrancevia: novo otkriće fosila sugeriše da je Inostrancevija migrirala 7.000 milja preko superkontinenta Pangea, popunjavajući prazninu u dalekom ekosistemu koji je izgubio svoj vrhunski predator sama izumrla.

„Svi veliki predatori u kasnom permu u Južnoj Africi su izumrli mnogo pre masovnog izumiranja na kraju perma. Saznali smo da je ovo slobodno mesto u niši na kratko vreme zauzela Inostrancevia“, kaže Pia Viglietti, istraživanje naučnik u Fild muzeju u Čikagu i koautor nove studije o aktuelnoj biologiji.

Praistorijsko stvorenje je izgledalo kao „vrhunski predator“. „Inostrancevia je bila gorgonopsijana, grupa protosisara koja je uključivala prve sabljozube grabljivce na planeti“, kaže Viljeti. Bio je otprilike veličine tigra i verovatno je imao kožu poput slona ili nosoroga; dok je po izgledu bio nejasno reptilski, bio je deo grupe životinja koja uključuje moderne sisare.

Pre ovog novog lista, Inostrancevia je ikada pronađena samo u Rusiji. Ali dok je ispitivao fosilne zapise južnoafričkog basena Karoo, Vigliettijev kolega Kristijan Kammerer identifikovao je fosile dve velike grabežljive životinje koje su se razlikovale od onih koje se inače nalaze u regionu. „Sami fosili su bili prilično neočekivani“, kaže Viglietti. Nije jasno kako su stigli iz današnje Rusije, niti koliko im je trebalo da pređu Pangeju i stignu u sadašnju Južnu Afriku. Ali biti daleko od kuće bio je samo jedan element onoga što je fosile činilo posebnim.

„Kada smo pregledali raspon i starost drugih vrhunskih predatora koji se inače nalaze u ovoj oblasti, rubidgeine gorgonopsijana, sa ovim fosilima Inostrancevije, pronašli smo nešto prilično uzbudljivo“, kaže ona. „Lokalni mesožderi su zapravo prilično izumrli čak i pre glavnog izumiranja koje vidimo u Karoo-u – dok izumiranje počne kod drugih životinja, oni su nestali.

Dolazak Inostrancevije udaljene 7.000 milja i njeno kasnije izumiranje ukazuje na to da su ovi vrhunski predatori bili „kanarinci u rudniku uglja“ za veće izumiranje koje dolazi.

„Ovo pokazuje da južnoafrički basen Karoo nastavlja da proizvodi kritične podatke za razumevanje najkatastrofalnijeg masovnog izumiranja u istoriji Zemlje“, kaže koautor Dženifer Bota, direktor GENUS Centra izvrsnosti u paleonaukama i profesor na Institutu za evolucione studije Univerziteta iz Vitvatersranda, Johanesburg.

„Pokazali smo da se promena u kojoj su grupe životinja zauzimale vrhunske uloge predatora dogodila četiri puta tokom manje od dva miliona godina oko masovnog izumiranja perm-trijasa, što je bez presedana u istoriji života na kopnu. Ovo naglašava koliko je ova kriza ekstremna bio, sa čak fundamentalnim ulogama u ekosistemima u ekstremnom fluksu“, rekao je Kristijan Kamerer, prvi autor studije i istraživač-kustos paleontologije u Muzeju prirodnih nauka Severne Karoline i naučni saradnik u Fild muzeju.

Ranjivost ovih vrhunskih predatora odgovara onome što vidimo danas. „Apeks grabežljivci u modernim sredinama imaju tendenciju da pokazuju visok rizik od izumiranja i imaju tendenciju da budu među prvim vrstama koje su lokalno istrebljene zbog aktivnosti posredovanih ljudima kao što su lov ili uništavanje staništa“, kaže Kammerer. „Razmislite o vukovima u Evropi ili tigrovima u Aziji, vrstama koje imaju tendenciju da se sporo razmnožavaju i rastu i zahtevaju velike geografske oblasti da lutaju i love plen, a koje sada nema u većini svojih istorijskih područja. Trebalo bi da očekujemo taj drevni vrh grabežljivci bi imali slične ranjivosti i bili bi među vrstama koje bi prvo izumrle tokom događaja masovnog izumiranja.“

Osim što baca novo svetlo na događaj izumiranja koji je doveo do porasta dinosaurusa, Viglietti kaže da je studija važna zbog onoga što može da nas nauči o ekološkim katastrofama koje planeta trenutno doživljava.

„Uvek je dobro bolje razumeti kako događaji masovnog izumiranja utiču na ekosisteme, posebno zato što je perm u suštini paralela sa onim kroz šta sada prolazimo“, rekao je Viljeti. „Mi zapravo nemamo nikakve moderne analoge šta da očekujemo sa masovnim izumiranjem koje se dešava danas, a masovno izumiranje permo-trijasa predstavlja jedan od najboljih primera onoga što bismo mogli da doživimo sa našom klimatskom krizom i izumiranjem. Pretpostavljam da jedina razlika je u tome što znamo šta da radimo i kako da sprečimo da se to dogodi.“