Biljka koja je živela pre 47 miliona godina u današnjem Juti ne liči na ništa što danas živi na planeti Zemlji.
Otkriće novih fosila otkriva da vrsta koja je prvi put pronađena 1969. nije član porodice ginsenga, kao što su naučnici u početku spekulisali. Umesto toga, cela porodica novoimenovanog Othniophiton elongatum je izumrla, što sugeriše da je istorija cvetnih biljaka komplikovanija nego što smo znali.
Uzorci Othniophiton elongatum prvo su iskopani iz formacije Green River u Juti, posebno bogatog fosilnog korita koji datira iz eocena. Uopšteno govoreći, paleobotaničari pretpostavljaju da svi biljni fosili koji datiraju s početka kenozoika pre 65 miliona godina moraju biti povezani sa biljkama koje su danas žive, a Othniophiton elongatum nije bio izuzetak.
Paleobotaničar koji je prvobitno proučavao fosile, Harri MacGinitie, nazvao ga je Oreopanak elongatum – stavljajući ga u rod žbunja pod porodičnim kišobranom koji uključuje ginseng, anđeliku i bršljan. Nakon pomnog proučavanja listova, naučnici su pomislili da bi to mogli biti složeni listovi, sastavljeni od mnogo manjih listova, poput nekih biljaka iz porodice ginsenga. Oreopanak kalapensis je jedan primer.
I to je moglo biti to… sve dok nije otkriveno još jedan skup biljnih fosila starih 47 miliona godina. Imao je listove baš kao i fosili iz 1969. – ali to nije bilo sve.
„Ovaj fosil je redak jer ima grančicu sa pričvršćenim plodovima i listovima“, objašnjava paleobotaničar Stiven Mančester iz Prirodnjačkog muzeja Floride. „Obično se oni nalaze odvojeno.“
Sa još toliko komponenti biljke u ruci, Mančester i njegove kolege su pokušali da nauče više o Oreopanak elongatumu. Ali što su više posmatrali svoje nove fosile, sve su više shvatali da eocenska biljka nema ništa zajedničko sa rodom Oreopanak, ili porodicom Araliaceae kojoj pripada.
Listovi, direktno pričvršćeni za grančicu, bili su prvi trag. To nisu bili složeni listovi, kako se u početku mislilo, još 1960-ih. A gledajući bobice, biljka je postala još zbunjujuća. Istraživači su otkrili da čudan skup karakteristika prikazanih fosilom uopšte nije odgovarao ni jednoj živoj cvetnoj biljci.
Proboj je stigao sa novom mikroskopskom stanicom instaliranom u muzeju. Ovo je omogućilo istraživačima da pogledaju biljku sa mnogo više detalja nego što su mogli da vide ranije. Mogli su da pogledaju u bobice da vide seme biljke i da razdvoje sitne detalje cveća.
Jedno od najčudnijih zapažanja koje su Mančester i njegove kolege napravili bilo je da prašnici biljke – muški deo reproduktivnog sistema – nisu otpali dok su se bobice razvijale.
„Obično ne očekujemo da ćemo to videti sačuvano u ovim vrstama fosila, ali možda smo to prevideli jer naša oprema nije uhvatila takvu vrstu topografskog reljefa“, kaže Mančester.
„Obično će prašnici otpasti kako se plod razvija. A ova stvar izgleda neobično po tome što zadržava prašnike u vreme kada ima zrele plodove sa semenkama koje su spremne da se rasprše. To nismo videli ni u čemu modernom.“
Sledeći korak je bio pokušaj da se uporedi sa biljkama iz kenozojske ere na fosilnom zapisu. Još jednom su istraživači ispali prazni. Jednostavno nije bilo poznatih biljaka dovoljno sličnih onome što su oni gledali. Čak i tamo gde su se mogle naći sličnosti sa drugim biljkama, bilo je previše razlika da bi se napravila veza.
Samo ne znamo gde se ova biljka nalazi u odnosu na druge biljke. Najsličniji je redu Cariophillales, ali ima previše razlika.
Istraživači su preimenovali izumrlu biljku u Othniophitum elongatum – grčki za „izduženu vanzemaljske biljke“ – i zaključili da verovatno pripada porodici biljaka koje više ne postoje na Zemlji.
To znači da paleobotaničari imaju novi alat za proučavanje kako su se biljke diverzifikovale, prilagodile i promenile – i, možda, koje strategije su možda bile manje efikasne u preživljavanju tokom miliona godina sveta koji se menja.
I to je pomalo opomena, da ne dozvolimo da pristrasnosti i pretpostavke prevladaju dokaze.
„Postoje mnoge stvari za koje imamo dobre dokaze da ih stavimo u modernu porodicu ili rod, ali ne možete uvek da nosite ove stvari“, kaže Mančester.
