Kada pomislimo na fosile, to su obično dinosaurusi, ili možda prelep spiralni oblik amonita pokupljenog na plaži tokom letnjeg odmora. Fosile vidimo kao drevne relikvije duboke prošlosti koje nam omogućavaju da se divimo istoriji života na Zemlji, životinjama koje su hodale ili plivale pre mnogo miliona godina, džinovskom drveću koje je zatrpano i smrvljeno u ugalj.
Fosili su suštinski zapis o životu na Zemlji koji pokazuju duge periode stabilnosti, isprekidane epizodama brzih ili čak katastrofalnih promena. Njihova vrednost je i apstraktna, kao prozor u prošlost, i društvena, koja nam omogućava da razmišljamo o tome šta bi se moglo dogoditi životu u budućnosti.
Mnogi udžbenici opisuju kako se fosili formiraju, ali mali broj se odnosi na fosile koji se sada akumuliraju, u sedimentima na dnu lokalnog jezera ili reke, u tresetištu ili duž plaže. Ostaci životinja, biljaka i drugih oblika života koji počinju put ka okamenjenosti na takvim mestima ponekad se nazivaju „podfosilima“, kao da su na pola puta da postanu deo geološkog zapisa. Kako god da ih klasifikujemo, oni beleže duboke promene koje se već dešavaju celom životu na Zemlji – biosferi.
Duž mnogih obala reka u Evropi raste himalajski balzam i američka ambrozija, a u samoj reci ima azijskih školjki i dagnji zebra. Možete naići na džinovske afričke kopnene puževe na Havajskim ostrvima, školjke reke Amur u zalivu San Franciska i mediteranske dagnje duž atlantske obale Južne Afrike – pa čak i nilske konje u Kolumbiji.
Sve ove vrste, i hiljade drugih, raseljene su ljudskim postupcima – ponekad namerno, kao kod nilskih konja, ali često nenamerno, kao kod školjki. Vrste su se ovako razmenjivale širom naše planete hiljadama godina.
Ali obrazac je postao jasnije vidljiv od 16. veka pa nadalje, sa razmenom biljaka i životinja između Amerike i Evroazije i Afrike. Polje kukuruza u Engleskoj to izražava, kao i krave u Americi.
Dok su neki od ovih obrazaca promena na kopnu i na moru sada očigledni, čak i na povremeni pogled, fosilni obrasci koji otkrivaju punu skalu ovih promena zahtevaju mukotrpnu analizu nedavnih sedimentnih slojeva. Neki organizmi, na primer crv mekog tela, ne ostavljaju nikakav fizički fosilni trag, iako se njihovo prisustvo još uvek može zaključiti na osnovu očuvanih molekula DNK. Drugi organizmi, kao što su morski mekušci ili nilski konji, imaju realnu šansu da budu fosilizovani jer imaju čvrste skelete i povezuju se sa vodenim tijelima u kojima se akumuliraju slojevi sedimenta.
Mnogi obrasci nedavnih ekoloških promena mogu se dokumentovati u savremenim fosilnim zapisima. Na primer, na Havajskim ostrvima slojevi sedimenta zatrpaju školjke autohtonih puževa – a zatim slojevi iznad pokazuju da ove puževe zamenjuju ne-domaći, uključujući džinovske afričke puževe. Obrazac je karakterističan, jer beleži početke globalne homogenizacije faune i flore koja je često povezana sa upadljivim promenama u obilju autohtonih organizama.
Zaliv San Francisko je samo jedan primer. Tamo je od američke zlatne groznice stiglo više od 200 neautohtonih vrsta. Oni uključuju školjke reke Amur iz istočne Azije i sićušni Trochammina hadai — jednoćelijski organizam nalik amebi sa školjkom — donet iz mora oko Japana. T. hadai i školjke, i mnoge druge, dospele su u procvat trgovine preko Pacifika nakon završetka Drugog svetskog rata.
Na kopnu, kosti kokošaka, domaćih goveda, ovaca i svinja daleko nadmašuju kosti divljih životinja u nastalim geološkim naslagama, označavajući ogromnu promenu u fosilnom zapisu kičmenjaka koji se akumulirao. Takvi primeri su deo obrasca koji se primenjuje širom sveta.
Za paleontologa koji proučava fosilne zapise koji se danas formiraju, ovi obrasci identifikuju jasnu promenu koraka u istoriji Zemlje, koju pokrećemo mi u našem sve međusobno povezanijem i homogenizovanijem svetu.
Nova paleontologija 20. i 21. veka otkriva da naše akcije značajno narušavaju biosferu, baš kao što su masivne vulkanske erupcije i ogromni udari meteorita činili u geološkoj prošlosti. To je sramotna grupa kojoj se treba pridružiti – a samo ljudi to rade sa punom svešću o svojim postupcima.
Kako će se naš uticaj na biosferu odigrati u narednim decenijama, odraziće se ovaj novi fosilni zapis, onaj koji sve više počinje da liči na one drevne perturbacije koje menjaju planetu.
