Fizička spremnost od detinjstva je povezana sa zapreminom sive mase malog mozga kod adolescenata. Prema nedavnoj studiji sprovedenoj na Univerzitetu Jivaskila i Univerzitetu Istočne Finske, oni koji su bili jači, brži i okretniji, drugim rečima, imali su bolju neuromišićnu kondiciju od detinjstva, imali su veći volumen Crus I sive materije u adolescenciji. Studija je objavljena u skandinavskom časopisu za medicinu i nauku u sportu.
Uprkos važnosti razvoja malog mozga za kogniciju i učenje, veze između fizičke spremnosti i malog mozga kod adolescenata su ostale nejasne. Ova studija je ispitivala povezanost fizičke spremnosti sa zapreminom sive materije cerebelarnih lobula u vezi sa kognicijom kod adolescenata i da li se ove veze razlikuju između žena i muškaraca.
Oni adolescenti sa boljom neuromišićnom kondicijom od detinjstva imali su veći volumen Crus I sive materije. Međutim, adolescenti sa boljom kardiorespiratornom kondicijom imali su manji ukupni volumen sive materije malog mozga. Štaviše, muškarci sa boljom neuromišićnom kondicijom od detinjstva imali su manji volumen sive materije Crus II.
„Naša studija naglašava važnost fizičke aktivnosti kroz detinjstvo i adolescenciju, što dovodi do bolje fizičke kondicije, jer bi mogla biti relevantna za zapremine malog mozga u vezi sa kognicijom i učenjem. Međutim, asocijacije koje smo primetili su delimično kontradiktorne“, kaže doktorski istraživač Petri Jalanko sa Fakulteta za sport i zdravstvene nauke Univerziteta Jivaskila.
„Studija baca svetlo na veze između fizičke spremnosti i malog mozga. Potrebna su buduća randomizovana kontrolisana ispitivanja koja koriste direktna kardiorespiratorna fitnes merenja i nove slike mozga da bi se procenila veća populacija i oba pola odvojeno da bi se bolje razumele veze i uzročnost između fizičke kondicije i malog mozga kod adolescenata“, kaže Jalanko.
Nalazi su iz studije FitBrain, koja je uključivala 40 učesnika osmogodišnjih naknadnih pregleda studije o fizičkoj aktivnosti i ishrani kod dece (PANIC). Od učesnika, 22 su bile žene i 18 muškaraca, a njihova srednja starost bila je 17,9 godina.
Kardiorespiratorna kondicija procenjivana je testom maksimalne rampe na cikloergometru, mišićna snaga sa skokom u dalj iz mesta, brzina-agilnost testom šatl trčanja 10 k 5 m, koordinacija sa boks i blok testom i neuromišićna kondicija kao zbir dugog stajanja. skok, boks i blok test i z-rezultat testa šatl-trčanja. Zapremine malog mozga su procenjene magnetnom rezonancom.
