Fizička slabost može dovesti ljude u veći rizik od depresije, otkriva studija

Fizička slabost može dovesti ljude u veći rizik od depresije, otkriva studija

Pojedinci koji ispunjavaju bar jedan od kriterijuma za fizičku slabost imaju veći rizik od razvoja depresije, otkriva nova studija Jejla.

Nalazi – koji takođe uključuju uvid u specifične inflamatorne molekule i promene u strukturi mozga koje bi mogle da budu u osnovi ove povezanosti između slabosti i depresije – ukazuju na potrebu za rutinskom procenom fizičke slabosti u kliničkoj praksi, rekli su istraživači.

Studija je objavljena 23. maja u časopisu Nature Communications.

U kliničkim uslovima, fizičku slabost obeležava pet indikatora: gubitak težine, iscrpljenost, osećaj slabosti, fizička neaktivnost i spora brzina hodanja. Ovo stanje takođe dovodi ljude u veći rizik od zdravstvenih izazova kao što su prelomi kostiju, hospitalizacija, niži kvalitet života i prerana smrt.

Prethodna istraživanja su takođe otkrila vezu između fizičke slabosti i pada mentalnog zdravlja.

Da bi bolje razumeli ovaj odnos, istraživači sa Jejla su koristili podatke iz UK Biobank, dugoročne, velike studije koja je prikupila opsežne zdravstvene informacije od više od 500.000 odraslih u Ujedinjenom Kraljevstvu. Iz tog skupa podataka, informacije o više od 350.000 pojedinaca između 37 i 73 godine uključene su u novu analizu. Ti učesnici su prošli početnu procenu UK Biobank između 2006. i 2010. i drugu procenu otprilike 12 godina kasnije.

Istraživači su grupisali učesnike u tri kategorije na osnovu njihove početne procene: neslabi (koji ne prijavljuju nijedan od pet indikatora slabosti), pre-frail (prijavljuju jedan ili dva indikatora) ili slab (prijavljuju tri ili više indikatora). Zatim su procenili koliko je učesnika kasnije dobilo dijagnozu depresije, kao što je prijavljeno u njihovom 12-godišnjem praćenju.

Otkrili su da su, u poređenju sa osobama koje nisu slabe, one osobe koje su klasifikovane kao „prekrhle“ ili „slabe“ bile 1,6 i 3,2 puta veće šanse da im se dijagnostikuje depresija nakon prve procene. Taj odnos je postao akutniji kako je slabost postajala sve teža, kažu istraživači, pri čemu je veća verovatnoća da će oni koji ispunjavaju više kriterijuma za slabost prijaviti depresiju tokom naknadnih procena.

„Takođe smo otkrili da je ova povezanost jača kod muškaraca i osoba srednjih godina – ljudi mlađih od 65 godina – nego kod žena ili starijih osoba“, rekao je Rongtao Jiang, glavni autor studije i postdoktorski saradnik u laboratoriji Dustin. Scheinost na Katedri za radiologiju i biomedicinsku sliku Medicinskog fakulteta Jejla.

Kao deo iste studije, istraživači su takođe istražili faktore koji bi mogli da budu u osnovi ove veze između slabosti i depresije, otkrivajući doprinose inflamatornih molekula i strukture mozga.

Konkretno, izvršili su seriju „analiza posredovanja“, statistički pristup koji ispituje da li na odnos između dva faktora (slabosti i depresije, u ovom slučaju) može uticati ili posredovan treći faktor.

Otkrili su da su određeni markeri upale — uključujući neutrofile i leukocite, od kojih su oba bela krvna zrnca i C-reaktivni protein koji proizvodi jetra — posredovali u vezi između slabosti i depresije. Smanjeni volumen u pet regiona mozga takođe je posredovao u vezi.

„Ovo nam govori da se možda povezanost između slabosti i depresije može javiti kroz regulaciju inflamatornih markera ili zapremine mozga“, rekao je Jiang.

Moguće je, na primer, da slabost dovodi do upale u mozgu i promena u strukturi mozga, što zauzvrat dovodi do depresije. Iako je potrebno više istraživanja da bi se razjasnilo to napredovanje, nalazi pružaju snažne dokaze da su slabost i depresija povezani.

„Slabost može biti veoma važan faktor rizika za razvoj depresije“, rekao je Jiang. „Depresija pogađa milione ljudi širom sveta, ali mi nemamo veoma efikasne tretmane ili strategije prevencije. Ova značajna povezanost između slabosti i depresije govori nam da ako možemo da izmenimo nečiji status slabosti, možda će to imati važne implikacije za prevenciju depresija“.

Uključivanje procene slabosti u rutinske posete zdravstvenoj zaštiti može biti jedan od načina da se smanji učestalost depresije, sprečavanjem ili odlaganjem njenog početka, rekli su istraživači.

„Procena slabosti je relativno jeftina i laka procedura“, rekao je Scheinost, vanredni profesor radiologije i biomedicinskog snimanja i viši autor studije. „Potrebno je više istraživanja, ali je moguće da bi slabost mogla biti meta intervencije.“