Studija koju je vodio Univerzitet istočne Finske otkrila je da bolje fizičko stanje i veća dnevna aktivnost predviđaju niže nivoe umora kod pacijenata sa relapsno-remitentnom multiplom sklerozom, RRMS. Niža stopa invaliditeta je takođe povezana sa manjim umorom. Studija je objavljena u časopisu Multiple Sclerosis and Related Disorders.
Umor je jedan od najčešćih simptoma kod pacijenata sa multiplom sklerozom, ali procena njegovih efekata na svakodnevni život pacijenata je izazovna. Cilj studije je bio da se ispita povezanost umora pacijenata sa RRMS-om sa njihovom fizičkom aktivnošću merenom akcelerometrom, kao i sa njihovim invaliditetom.
Studija je koristila širok spektar različitih metoda merenja, merenje fizičke aktivnosti pomoću akcelerometra i merenje umora sa dva različita merača (MFIS i FSS), i mapiranje invaliditeta korišćenjem dve različite metode (EDSS i MSFC), uključujući različite testove fizičkih performansi.
Utvrđeno je da pacijenti čiji je nivo invaliditeta prema proceni EDSS-a bio na nivou od 0–2,5, odnosno umereno nizak, imaju viši nivo umora od zdravih kontrola, ali niži od pacijenata čiji je stepen invaliditeta veći (EDSS 3 –5.5). Utvrđena je značajna veza između umora i invaliditeta, kao i između svakodnevne fizičke aktivnosti i umora. Niža stopa invaliditeta, bolja fizička kondicija i veća dnevna aktivnost predviđaju niži nivo umora.
Umor igra značajnu ulogu u MS i ima snažan uticaj na, na primer, radnu sposobnost pacijenata i prevremeno penzionisanje. Ovo je od velikog društvenog značaja.
„Nalazi su zanimljivi i veoma dobro podržavaju prethodne studije. Pacijenti sa MS treba da pronađu odgovarajući oblik vežbanja, uzimajući u obzir njihov invaliditet, koji održava njihov funkcionalni kapacitet i smanjuje umor,“ kaže doktorski istraživač Marko Luostarinen sa Univerziteta istočne Finske.
„Ova studija je jedinstvena jer je bila velika i koristila je moderne metode. Međutim, potrebno je detaljnije istraživanje invaliditeta pacijenata i stvarnog nivoa fizičke aktivnosti“, ističe Luostarinen.
