Fizičari sa Univerziteta Otago koristili su malu staklenu sijalicu koja sadrži atomsku paru da demonstriraju novi oblik antene za radio talase. Sijalica je bila „ožičena“ laserskim zracima i stoga se mogla postaviti daleko od bilo koje elektronike prijemnika.
Dr Susi Otto, iz Dodd-Valls centra za fotonske i kvantne tehnologije, vodila je terensko testiranje prenosnog atomskog radiofrekventnog senzora. Rad o stvaranju objavljen je u Pisma primenjene fizike.
Takvi senzori, koje omogućavaju atomi u takozvanom Ridbergovom stanju, mogu da obezbede superiorne performanse u odnosu na trenutne antenske tehnologije jer su veoma osetljivi, imaju široku mogućnost podešavanja i malu fizičku veličinu, što ih čini atraktivnim za upotrebu u odbrani i komunikacijama.
Na primer, mogli bi da pojednostave komunikaciju za vojnike na bojnom polju jer pokrivaju ceo spektar radio frekvencija, umesto da im je potrebno više antena za pokrivanje različitih frekventnih opsega, i super su osetljivi i tačni da detektuju širok spektar kritičnih signala. Sposobnost da se eliminiše potreba za više senzora takođe ih čini korisnim u satelitskoj tehnologiji.
Važno je da u poređenju sa tradicionalnijim senzorima, Ridberg senzori mogu da funkcionišu bez ikakvih metalnih delova, koji mogu da rasipaju interesno polje radio frekvencije, a atomskom senzoru se pristupa preko laserske svetlosti, zamenjujući potrebu za električnim kablovima.
Novi dizajn Otago grupe je prenosiv i može se izneti van laboratorije. U prvoj demonstraciji van laboratorije, senzor je bio u stanju da efikasno izmeri polja na udaljenosti od 30 metara koristeći lasersku vezu u slobodnom prostoru. Ovo dodaje važnu fleksibilnost tehnologijama senzora zasnovanim na Ridberg-ovom atomu.
Oni predviđaju da će ovi razvoji učiniti kvantne senzore robusnijim i isplativijim, što će im omogućiti da se presele iz laboratorija u stvarni svet.
