Univerzum koji se širi često se upoređuje s testom koje raste dok se peče, pri čemu se svi delovi međusobno udaljavaju. Međutim, za razliku od testa koji se širi unutar tepsije, Univerzum nema spoljašnje granice – on se širi „u sebe“. Ovo konceptualno izazovno poređenje pomaže nam da vizualizujemo proces, ali nas i podseća koliko je kosmologija daleko od svakodnevnih iskustava.
Ekspanziju Univerzuma prvi je matematički dokazao Aleksandar Fridman 1922. godine, dok je Edvin Habl 1929. eksperimentalno potvrdio širenje kroz posmatranje galaksija koje se udaljavaju od naše. Habl je otkrio proporcionalan odnos između udaljenosti galaksija i brzine njihovog udaljavanja, što je postalo poznato kao Hablov zakon.
Univerzum je započeo kao gusta, vrela singularnost pre 13,8 milijardi godina, a Veliki prasak označava početak njegovog širenja. Ubrzo nakon toga usledila je faza brzog širenja, poznata kao inflacija. Ova ekspansija nije bila eksplozija u klasičnom smislu, već proces tokom kojeg je prostor sam sebe „širio“.
Danas znamo da se Univerzum ne samo širi, već da se ta ekspanzija ubrzava. Naučnici veruju da je odgovorna sila za ovaj fenomen tamna energija – oblik energije koji čini čak 68% ukupnog energetskog sadržaja Univerzuma. Iako ne možemo direktno da je posmatramo ili izmerimo, njeno postojanje je predloženo kao objašnjenje ubrzanog širenja.
Neki naučnici predviđaju da bi naš Univerzum mogao biti deo šireg „multiverzuma“ – sistema više univerzuma. Ove teorije, uključujući teoriju struna i kvantnu teoriju gravitacije, pokušavaju da pomire zakone kvantne mehanike i gravitacije, dve ključne sile koje trenutno nisu kompatibilne u jedinstvenoj teoriji.
Kako se Univerzum širi, galaksije se međusobno udaljavaju, a udaljeni objekti postaju sve teži za posmatranje. Iako naučnici još uvek nemaju sve odgovore, proces širenja i dalje fascinira i podstiče dalja istraživanja o prirodi našeg kosmičkog doma.
Ova priča o širenju Univerzuma podseća nas na beskrajne misterije nauke i ljudske težnje da razumemo ono što je daleko izvan našeg svakodnevnog iskustva.
