U fabrici u Finskoj, „farmeri budućnosti“ prave novi protein za hranu tako što hrane mikrobe vazduhom i strujom, dokazujući da se proteini mogu proizvoditi bez tradicionalne poljoprivrede.
Stočarstvo je jedan od glavnih krivaca za emisije gasova staklene bašte, primarnog uzroka globalnog zagrevanja.
Ćelijska poljoprivreda, gde se hrana ili hranljive materije uzgajaju iz ćelijskih kultura, sve se više smatra zelenom alternativom poljoprivredi životinja.
Meso, jaja i mleko uzgojeni u laboratoriji dospeli su na naslovnice poslednjih godina, a naučnici su koristili kulture životinjskih ćelija – proces koji su neki kritikovali kao neprirodan, visoko obrađen, energetski i skup.
Ali u nedavno otvorenoj fabrici Solar Foods-a izvan Helsinkija, naučnici koriste novu tehnologiju za uzgoj proteina iz ćelija koristeći vazduh i električnu energiju.
Hranjenjem mikroba ugljen-dioksidom, vodonikom i nekim mineralima i napajanjem procesa električnom energijom iz obnovljivih izvora, kompanija je uspela da stvori prah bogat proteinima koji se može koristiti kao zamena za mleko i jaja.
„Mi možemo da nabavimo našu glavnu sirovinu za mikrobe iz vazduha“, rekao je izvršni direktor Solar Foods-a Pasi Vainikka za AFP, dok je vodio obilazak novih pogona kompanije u blizini Helsinkija.
„Započeli smo proizvodnju najodrživijih proteina na svetu.
Osnovali su ga Vainikka i Juha-Pekka Pitkanen 2017. godine, Solar Foods je u aprilu pokrenuo „prvu svetsku fabriku koja uzgaja hranu iz vazduha“.
„Veliki deo proteina nalik životinjama danas se zapravo može proizvesti kroz ćelijsku poljoprivredu i možemo pustiti poljoprivredno zemljište da ponovo podivlja i na taj način izgraditi zalihe ugljenika“, rekao je Vainikka, misleći na proces u kojem šume i zemljište apsorbuju i skladište ugljenik.
Jedan kilogram novog proteina, nazvanog „solein“, emituje 130 puta manje gasova staklene bašte od iste količine proteina proizvedenog u proizvodnji govedine u Evropskoj uniji, tvrdi naučna studija iz 2021.
Vainika se kreće kroz fabričku laboratoriju i ulazi u kontrolnu sobu, gde desetak ljudi na kompjuterskim ekranima prati proces proizvodnje.
„Ovo su naši budući farmeri“, rekao je Vainikka.
Transformacija proizvodnje i potrošnje hrane je u srcu borbe protiv klimatske krize i sprečavanja gubitka biodiverziteta, kaže Emilia Nordlund, šef industrijske biotehnologije i istraživanja hrane u VTT tehničkom istraživačkom centru.
Ipak, sadašnje projekcije pokazuju da se očekuje porast potrošnje mesa u narednim godinama.
„Industrijska proizvodnja hrane, posebno stočarska, jedan je od najvećih uzroka emisije gasova staklene bašte (i) najveći uzrok gubitka biodiverziteta, eutrofikacije i upotrebe slatke vode“, rekla je ona.
Nove tehnologije proizvodnje hrane mogu pomoći u smanjenju emisija i „decentralizaciji i diversifikaciji proizvodnje hrane“, rekao je Nordlund.
„Međutim, istovremeno moramo poboljšati postojeće metode proizvodnje hrane kako bismo ih učinili održivijim i otpornijim“, dodala je ona.
Tehnologija fermentacije koja se koristi za proizvodnju različitih hranljivih materija, kao što su proteini, postoji decenijama.
Ali polje se značajno proširilo poslednjih godina sa novim tehnološkim rešenjima i istraživačkim projektima koji se pojavljuju širom sveta.
Neki od najaktivnijih start-up centara koji se fokusiraju na ćelijsku poljoprivredu su u Sjedinjenim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj, Holandiji i Izraelu, rekao je Nordlund.
„Mi smo u ključnoj fazi jer ćemo videti koja start-ap preduzeća će preživeti“, rekla je ona, dodajući da odugovlačenje birokratije usporava uzlet mobilne poljoprivrede u EU.
Obučen u zaštitnu opremu kako bi sprečio bakterijsku kontaminaciju u fabrici, Vainikka je pokazao ogroman čelični rezervoar u sjajnoj proizvodnoj hali.
„Ovo je fermentator koji drži 20.000 litara“, rekao je on, objašnjavajući da se mikrob umnožava unutar rezervoara dok se hrani gasom staklene bašte.
Tečnost koja sadrži mikrobe se kontinuirano ekstrahuje iz rezervoara da bi se preradila u žućkasti prah bogat proteinima sa ukusom opisanim kao „orašast” i „kremast”.
„Fermentor proizvodi istu količinu proteina dnevno kao 300 krava za mužu ili 50.000 kokošaka nosilja“, rekao je Vainikka.
To je jednako „proteini u vrednosti od pet miliona obroka godišnje“.
Za sada, glavna svrha male finske fabrike koja zapošljava oko 40 ljudi je da „dokaže da tehnologija raste“, tako da može privući neophodne investicije do odobrenja evropskih regulatora.
Dok je protein pušten za prodaju u Singapuru, gde su ga neki restorani koristili za pravljenje sladoleda, on još uvek čeka na klasifikaciju kao prehrambeni proizvod u EU i Sjedinjenim Državama.
Da bi imali pravi uticaj, cilj je da se „izgradi industrijsko postrojenje 100 puta veće od ovog“, rekao je Vainikka.
