Nova studija pokazuje da je plaćanje gotovinom ljudima sa gojaznošću za gubitak određene količine težine ili dovršavanje aktivnosti za smanjenje telesne težine bolje nego nuđenje samostalnih besplatnih alata, kao što su programi za mršavljenje, knjige o ishrani i nosivi uređaji za praćenje fitnesa, pokazuje nova studija.
Predvođena istraživačima sa Medicinskog fakulteta Grossman NIU, studija je pratila napore za smanjenje telesne težine do godinu dana 668 muškaraca i žena sa niskim primanjima, uglavnom Hispanoamerikanaca, čija je prosečna težina za početak ispitivanja bila 218 funti. Svi su nasumično raspoređeni da dobiju jedan od tri seta podsticaja za šest meseci, uključujući neke koji su primili gotovinske isplate i one koji nisu dobili ništa.
Objavljujući u onlajn časopisu JAMA Internal Medicine 5. decembra, rezultati su pokazali da je nuđenje direktnog novca učesnicima studije, u proseku ukupno 440 dolara, za gubitak najmanje 5% svoje prvobitne telesne težine 4.5 kilograma bilo najefikasnije tokom kratkog termin. Četrdeset devet posto onih koji su ponudili gotovinu izgubilo je ovu količinu nakon šest meseci. Ovaj broj je pao na samo 41% nakon pune godine praćenja.
Slično tome, plaćaju drugim volonterima u proseku 303 dolara tokom početnog perioda studiranja kako bi postigli ciljeve u vezi sa gubitkom težine, kao što je pohađanje najmanje dva časa savetovanja o gubitku težine svakog meseca, vaganje najmanje tri puta nedeljno ili vežbanje najmanje 75 minuta nedeljno, takođe je bio efikasan. Oko 39% ovih učesnika studije izgubilo je 5% svoje početne težine nakon šest meseci, a skoro 42% je izgubilo minimalnu težinu nakon 12 meseci praćenja.
Svim učesnicima studije ponuđen je besplatan jednogodišnji vaučer za program Veight Vatchers, koji je uključivao časove, savetovanje i savete za gubitak težine. Nosivi fitnes uređaji (Fitbits), digitalne vage i časopisi o hrani su takođe obezbeđeni kako bi volonteri u ispitivanju mogli da prate svoju težinu tokom studije i nakon toga.
Svaki peti od onih koji su dobili nula finansijskih podsticaja i kojima su ponuđeni samo besplatni alati izgubio je minimalnu težinu nakon šest meseci. Ali ovo je naraslo na skoro trećinu nakon godinu dana.
„Naša studija pruža čvrste dokaze da nuđenje podsticaja, posebno novčanih nagrada, čak i ako samo na šest meseci, pomaže ljudima sa ograničenim sredstvima koji se bore sa gojaznošću da izgube težinu“, kaže viši istraživač studije Melanie Jai, MD, vanredni profesor na Odseku za Medicina i Odeljenje za zdravlje stanovništva na NIU Langone Health. „Međutim, bilo koja vrsta podsticaja za mršavljenje može da funkcioniše, čak i ako samo nudi alate koji će to pomoći.
Džej upozorava da iako su rezultati studije pokazali kratkoročnu korist, potrebna su dalja istraživanja da bi se videlo da li se ovi gubici težine održavaju dugi niz godina i šta ako su potrebni bilo kakvi periodični „pojačavajući“ podsticaji da bi se održala smanjenja na duži rok.
Štaviše, dok su podsticaji vezani za stvarni gubitak težine bili bolji kratkoročno, podsticaji vezani za ciljeve gubitka težine su se izjednačili nakon godinu dana. Džej kaže da ovo sugeriše da finansijske nagrade usmerene na ciljeve mogu dugoročno trajati duže od drugih. Potrebna su dalja istraživanja među različitim grupama u kojima je gojaznost problem za mnoge, kaže ona, ne samo za urbane Hispanoamerikance koji žive sa gojaznošću. Takve grupe uključuju Crnce, Indijance i vojne veterane Sjedinjenih Država, koje su federalne zdravstvene agencije identifikovale kao nesrazmerno pogođene gojaznošću.
Potrebne su intervencije za rešavanje uporne epidemije gojaznosti u američkim nacionalnim izveštajima procenjuju da je više od 40 odsto odraslih Amerikanaca gojazno, definisano kao oni sa indeksom telesne mase, ili BMI, iznad 30, što je mera visine i težine.
„Potrebni su novi alati osim ohrabrivanja i edukacije kako bi se pomoglo nekim ljudima koji se bore da se izbore sa gojaznošću“, kaže Džej, koji je i direktor Sveobuhvatnog programa o gojaznosti NIU Langone. „Ne postoji jedinstveno rešenje za sve veći američki problem sa težinom. Naš nacionalni pristup mora da uključi višestruke pristupe, uključujući podsticaje prilagođene različitim potrebama grupa koje su najviše pogođene bolešću i bolestima vezanim za gojaznost, kao što su dijabetes tipa 2, bolesti srca, i neke vrste raka.“
Za studiju, koja je održana od novembra 2017. do maja 2021., istraživači su angažovali volontere iz bolničkih klinika u Njujorku i Los Anđelesu, gde su ishrana, rutina vežbanja i smanjenje telesne težine mogli lako da se prate kroz mesečne posete. Učesnici su bili u dobi od 18 do 70 godina, a svi su dolazili iz naselja sa srednjim prihodom manjim od 40.000 dolara. Za one koji su primali novčane podsticaje, isplate su vršene mesečno kako se gubila težina ili su ciljevi ispunjavani.
