Novo istraživanje Univerziteta u Alberti otkriva da ljudi iz marginalizovanih grupa mogu promeniti svoja sećanja na prethodnu diskriminaciju kada uslovi za pripadnike njihove grupe postanu bolji – čak i ako oni sami ne osete direktnu korist od tih promena.
Studija, objavljena u Journal of Experimental Social Psychology, pokazuje kako napredak u pravičnosti na osnovu rase i roda može promeniti percepciju prošlih iskustava s diskriminacijom, vodeći pojedince da ih vide kao manje ozbiljne nego što su zaista bile.
Glavni autor istraživanja, Tito Grillo, objašnjava da se svaki put kada se prisećamo prošlih događaja, sećanje može menjati pod uticajem sadašnjih okolnosti. Ovaj fenomen nazvan „revizionizam za pravičnost“ potvrđen je u nizu eksperimenata sprovedenih među ženama i imigrantima u SAD-u, Velikoj Britaniji i Kini.
Istraživači su analizirali kako učesnici percipiraju sopstvena iskustva s diskriminacijom kroz stvarne i simulirane scenarije. U kritičnom nalazu, čak i kada poboljšanja u društvenoj jednakosti nisu imala direktan uticaj na same pojedince, njihova percepcija prošle diskriminacije se menjala – ona se činila manje ozbiljnom.
Iako ovaj fenomen može doneti psihološku utehu pojedincima, on takođe može umanjiti osećaj hitnosti za dalju borbu protiv nepravde. Ako se prošla diskriminacija percipira kao manje ozbiljna, društvo može sporije reagovati na preostale nejednakosti.
„Važno je slaviti napredak, ali istovremeno jasno priznati prošle nepravde, kako bi se osigurala dalja borba za jednakost“, naglašava Grillo.
Istraživači planiraju dalja istraživanja kako bi utvrdili koliko dugo ovaj efekat traje i da li se pojedinci s vremenom vraćaju svom prvobitnom pogledu na prošlu diskriminaciju.
