Fenomen ponavljanja, kao što je deja vu, često ostavlja ljude zbunjenim. Osećaj deja vu se javlja kada deo mozga koji prepoznaje poznato ne sinhronizuje sa stvarnošću. Ovaj signal upozorava na neobičnost i deluje kao „provera činjenica“ za naš sistem pamćenja.
Nasuprot deja vu, postoji fenomen poznat kao jamais vu. Ovaj fenomen se javlja kada nešto što poznajemo iznenada deluje neobično ili nepoznato. U nedavnim istraživanjima, koja su osvojila Ig Nobelovu nagradu za književnost, istraživan je mehanizam iza ovog fenomena.
Jamais vu može se javiti kada gledamo poznato lice i odjednom ga doživimo kao neobično. Muzičari ga često doživljavaju dok sviraju poznate delove muzike. Takođe, može se desiti kada se nalazimo na poznatom mestu i odjednom se osećamo dezorijentisano.
U svakodnevnom životu, ovaj fenomen može biti izazvan ponavljanjem ili dugotrajnim gledanjem, ali ne mora nužno biti tako. Jedan od istraživača, Akira, doživeo je ovaj osećaj dok je vozio autoputem, što je zahtevalo da se zaustavi kako bi se „resetovao“.
Naši eksperimenti su pokazali da ponavljanje reči može izazvati jamais vu. U prvom eksperimentu, 94 studenta su ponavljala istu reč, a 70% njih je prijavilo osećaj jamais vu nakon otprilike jedne minute ponavljanja. U drugom eksperimentu, korišćena je reč „the“, a 55% učesnika je takođe prijavilo slične osećaje.
Naša istraživanja su trajala 15 godina, a inspiraciju smo pronašli u ličnim iskustvima. Uočili smo da ponavljanje može dovesti do gubitka značenja reči. Naš doprinos je ideja da transformacije i gubici značenja u ponavljanju prate poseban osećaj – jamais vu.
Jamais vu je signal da je nešto postalo previše automatsko i ponavljajuće. Ovaj fenomen pomaže da se „probudimo“ iz trenutnog procesa, a osećaj nerealnosti zapravo predstavlja proveru stvarnosti. Naši kognitivni sistemi moraju ostati fleksibilni kako bismo mogli usmeriti pažnju tamo gde je potrebna.
