Evropski satelit za mapiranje vetra uspešno se vratio na Zemlju nakon delikatnog potpomognutog povratka dizajniranog da umanji štetu od letećih krhotina, saopštila je u subotu Evropska svemirska agencija.
To je prvi put da je ESA-ina kontrola misije pokušala da pomogne ponovni ulazak kroz atmosferu planete.
Satelit Aeolus — koji je dobio ime po čuvaru vetra u grčkoj mitologiji — lansiran je 2018. da bi izmerio globalne obrasce vetra na Zemlji i na taj način poboljšao i kratkoročnu vremensku prognozu i naše razumevanje klimatskih promena koje je napravio čovek.
„Premašivši naučna očekivanja i premašivši planirani život u orbiti, misija vetra Aeolus je pozdravljena kao jedna od najuspešnijih misija ESA za posmatranje Zemlje“, objavila je agencija na svojoj veb stranici.
„A sada će i njegov kraj otići u istoriju, zahvaljujući genijalnosti agencijinog tima za kontrolu misije, koji je vodio ovaj izvanredni satelit do Zemljine atmosfere radi bezbednog ponovnog ulaska.
Satelit od jedne tone ponovo je ušao u atmosferu iznad Antarktika u subotu oko 02:00 GMT, nakon nekoliko dana složenih manevara, dodaje se.
Oni su spustili njegovu orbitu sa radne visine od 320 kilometara (200 milja) na 120 kilometara kako bi mogao ponovo da uđe u atmosferu i bezbedno izgore.
„Ključno (oni) su postavili Aeolus tako da svi delovi koji možda nisu izgoreli u atmosferi padnu unutar planiranih atlantskih puteva satelita“, objasnila je ESA.
„(Aeolus) je uspešno ušao u koridor na koji smo ciljali, iznad Antarktika, gde živi najmanje ljudi na svetu“, rekao je za AFP glavni inženjer svemirskog otpada ESA, Bendžamin Bastida.
Danas su sateliti dizajnirani tako da minimiziraju rizik od nanošenja štete pri povratku na Zemlju.
Na kraju svog korisnog veka, oni bivaju vođeni do tačke Nemo, lokacije u južnom Pacifiku koja je najudaljenije mesto na Zemlji od kopna.
Obično većina satelita izgori pri ponovnom ulasku, objasnila je ESA.
Ali Aeolus je dizajniran kasnih 1990-ih pre nego što su propisi o ograničenju štete stupili na snagu.
Bez intervencije ESA, nestalo bi goriva za nekoliko nedelja i prirodno bi ušlo u Zemljinu atmosferu „bez kontrole gde bi se to dogodilo“, objasnila je agencija.
Iako je rizik od pada otpada sa Aeolusa bio nizak, ESA je nastojala da ga svede na apsolutni minimum kako bi pokazala, kako je rekla, svoju posvećenost smanjenju svemirskog otpada na nulu do 2030.
Radari nisu uspeli da otkriju da li su ostaci iz Eola preživeli ponovni ulazak, rekao je Bastida.
Pionirski satelit je doprineo istraživanju klime i njegovi podaci su korišćeni u vremenskoj prognozi.
„(Ovo) se pokazalo od suštinskog značaja tokom blokade COVID-a kada su avioni, koji nose meteorološke instrumente, prizemljeni“, rekla je direktorka programa za posmatranje Zemlje ESA Simoneta Čeli.
