Evropska svemirska agencija (ESA) objavila je svoju novu naučnu strategiju za posmatranje Zemlje, Nauka o Zemlji u akciji za sutrašnji svet. Odgovarajući na rastuće pretnje od klimatskih promena, gubitka biodiverziteta, zagađenja i ekstremnih vremenskih prilika i na potrebu da se preduzmu mere za rešavanje ovih pretnji, ova strategija koja je okrenuta budućnosti ocrtava smelu viziju nauke o Zemlji do 2040. godine.
Korišćenjem naprednog satelitskog praćenja naše planete, ESA ima za cilj da obezbedi kritične podatke i znanje koji će voditi akciju i politiku za održiviju budućnost.
Direktorka ESA programa za posmatranje Zemlje, Simoneta Čeli, rekla je: „Kao svemirska agencija, naša je dužnost da iskoristimo jedinstvenu moć tehnologije za posmatranje Zemlje da bismo informisali o kritičnim odlukama koje će oblikovati našu budućnost.“
„Naša nova naučna strategija za posmatranje Zemlje naglašava pristup prvi put u nauci gde satelitska tehnologija obezbeđuje podatke koji doprinose našem kolektivnom razumevanju Zemljinog sistema u celini, tako da se mogu pronaći rešenja za rešavanje globalnih ekoloških izazova. Izbori koje danas donosimo pomažu stvoriti održiviji svet i pokrenuti transformaciju ka otpornom, naprednom globalnom društvu.“
Nova strategija predstavlja hrabru i ambicioznu viziju za budućnost ESA-inih programa za posmatranje Zemlje. On pomera fokus ka razumevanju povratnih informacija i međusobnih veza unutar sistema Zemlje, umesto da cilja specifične domene Zemljinog sistema.
Razvijena kroz posvećene studije i više od godinu dana opsežnih konsultacija sa zajednicom nauke o Zemlji i ključnim zainteresovanim stranama, nova strategija uključuje šest glavnih tematskih ciljeva: ciklus vode, ciklus ugljenika i hemija, tokovi energije, zdravlje ekosistema, ekstremi i opasnosti, i interfejsi i sprege u sistemu Zemlje.
Ove teme, zajedno sa sveobuhvatnim skupom vodećih pitanja, daju nacrt o tome gde treba usredsrediti buduće napore usmerene na razumevanje naše planete.
Ova pitanja, ukupno 23, obuhvataju kritična pitanja nauke o Zemljinom sistemu i praznine u znanju u kojima satelitska tehnologija za posmatranje Zemlje daje jedinstven doprinos, bilo korišćenjem postojećih ili bliskih budućih izvora podataka, ili razvojem novih posmatranja iz svemira.
Kao i sveobuhvatne naučne teme identifikovane tokom studijskog perioda, ova pitanja pružaju jasan okvir za naučnu strategiju, koja sada utire put za oblikovanje budućih aktivnosti u okviru ESA-inih programa za posmatranje Zemlje.
Čeli je dodao: „Od naših revolucionarnih istraživačkih misija Earth Ekplorer, koje pomeraju granice tehnologije posmatranja kako bi se postigla naučna izvrsnost, do naše ključne uloge u razvoju satelita Copernicus Sentinel sa Evropskom unijom, ESA nastavlja da definiše stanje u umetnost za praćenje životne sredine Zemlje koja se razvija.
„Strategija nauke se zasniva na ovim dostignućima, sa ciljem da pokrene sledeću generaciju satelitskih inovacija neophodnih za rešavanje najhitnijih svetskih ekoloških izazova.
„Sa ovom strategijom koja je sada na snazi, spremni smo da još više unapredimo nauku o Zemlji, opremajući kreatore politike, naučnike i društva podacima i uvidima potrebnim za stvaranje održivije i otpornije budućnosti za sve.“
