Međunarodna svemirska stanica (ISS) bliži se kraju svoje službe. Dok su se NASA i njeni partneri obavezali da će ostati u funkciji do 2030. godine, već postoje planovi za svemirske stanice naslednice koje će nastaviti nasleđe ISS-a.
Kina planira da preuzme vodeću ulogu sa Tiangongom, dok Indijska organizacija za istraživanje svemira (ISRO) planira da rasporedi sopstvenu svemirsku stanicu do sredine decenije. NASA je takođe sklopila ugovor sa tri avio kompanije za projektovanje komercijalnih svemirskih stanica, uključujući Orbitalni greben Blue Origin, svemirsku stanicu Axiom (AxS) i Starlab.
Pa, veži se. Evropski multinacionalni vazduhoplovni gigant Erbas bacio je svoj šešir u ring. U nedavno objavljenom videu, kompanija je detaljno predstavila svoj predlog za višenamenski orbitalni modul (MPOP) pod nazivom Airbus LOOP.
Ovaj modularni svemirski segment sadrži tri palube, centrifugu i dovoljno zapremine za četvoročlanu posadu, što ga čini pogodnim za buduće svemirske stanice i dugotrajne misije na Mars. LOOP se zasniva na dugoj istoriji kompanije u programima letova u svemir, kao što su ISS Columbus Module, Automated Transfer Vehicle (ATV) i Orion European Service Module (ESM).
Kao što možete videti iz video snimka ispod, dizajn enterijera se sastoji od tri nivoa (ili palube). To uključuje (od vrha do dna) palubu za stanovanje, naučnu palubu i centrifugu koja simulira gravitaciju za dva člana posade u isto vreme. Modul ima prečnik od osam metara (oko 26 stopa) i otprilike istu dužinu, pružajući blizu 100 kubnih metara (~3500 ft3) zapremine.
Prema Erbasu, razdvajanje unutrašnjosti na različite palube omogućava „koncept unutrašnje bezbedne luke“, što znači da posada može da pređe na palubu koja pruža najveću zaštitu u slučaju sunčeve baklje ili drugih opasnosti.
Svakoj palubi se može pristupiti preko centralnog tunela okruženog strukturom staklenika koja može da primi eksperimente sa biljkama i obezbedi stalnu snabdevanje dodatnim zelenilom, mahunarkama i drugim biljkama (slično staklenicima na ISS-u). Modul je dizajniran za četvoročlanu posadu, ali navodno može da primi do osam astronauta istovremeno (privremeno). Izbor palube se može prilagoditi individualnim zahtevima i ciljevima misije, ili se mehanička struktura može koristiti sama („suvi modul“).
Pojedinačne palube mogu biti opremljene mašinama i infrastrukturom specifičnim za misiju u zavisnosti od zahteva misije. U standardnom dizajnu, Habitation Deck je u suštini „zajednički prostor“ sa velikim prozorima i opremom za vežbanje (stacionarni bicikli).
Naučna paluba je opremljena sa više kompjuterskih terminala, vazdušnom komorom koja omogućava posadi da sprovodi vanvozne aktivnosti (EVA) i manjim prozorima za pružanje pogleda na svemir. Ali ono što je možda najzanimljiviji element LOOP-a je centrifuga, koja se sastoji od dva utega i dve kapsule za posadu.
Ove kapsule sadrže bicikle za vežbanje i mogu da prime jednog člana posade, omogućavajući posadi da vežba (po dvoje) u simuliranom gravitacionom okruženju. Ovaj dizajn sa tri palube zadovoljava sve osnovne potrebe dugotrajnog boravka u svemiru i (prema Erbasu) čini LOOP kompatibilnim sa svim vozilima posade i teretnim vozilima, uključujući ona koja su trenutno u upotrebi i ona u razvoju. Ovo uključuje ISS, gde bi LOOP bila integrisana da bi se obezbedila dodatna zapremina, pa čak i „gravitacionom terapijom“.
Takođe bi mogao da se integriše u Lunarnu kapiju ili da deluje kao stambeni modul predloženog transporta u duboki svemir (DST). Erbas takođe naglašava da se višestruki LOOP moduli mogu kombinovati da bi se stvorila potpuna svemirska stanica, svaka opremljena različitim palubama za smeštaj niza operacija i eksperimenata. U tom pogledu, LOOP bi mogao da zauzme ulogu sličnu onoj koju je NASA imala na umu sa svojim predloženim konceptom neatmosferskog univerzalnog transporta namenjenog dugotrajnom istraživanju Sjedinjenih Država (Nautilus-Ks).
Još nema naznaka koliku će gravitaciju Centrifuga moći da simulira, ali su neki doneli proračune koristeći SpinCalc i SpaceCalc dali su neke procene. Prema obe aplikacije, Centrifuga bi morala da ima ugaonu brzinu od 3,86 m/s (12,66 ft/s) i da postigne 9,2 rotacije u minuti da bi simulirala gravitaciju Marsa – 3,72 m/s2, ili oko 38% Zemljine. Moguće je da se može okretati do 2,55 m/s (8,35 ft/s), praveći šest rotacija u minuti, da bi se simulirala i Lunarna gravitacija (oko 16,5%).
Ovo bi bilo posebno korisno tokom misija na Mars jer bi pomoglo u ublažavanju fizioloških efekata mikrogravitacije dok bi se posada aklimatizirala na ono što će iskusiti na površini. Nadamo se da će uskoro biti dostupno više informacija, uključujući zaštitu od zračenja, materijale i procene težine. Nepotrebno je reći da se NASA i druge svemirske agencije suočavaju sa nekim značajnim izazovima kada su u pitanju buduće misije i operacije u svemiru. To uključuje obnovljeno istraživanje i razvoj Meseca, prve misije posade na Mars i šta treba učiniti kada se ISS povuče.
Kao i uvek, NASA je pozvala komercijalni svemirski sektor da pruži inovativna rešenja za ove izazove, i oni odgovaraju.
