Temperature u Evropi su porasle za više od dvostruko više od globalnog proseka u poslednjih 30 godina – najviše od svih kontinenata na svetu. Kako se trend zagrijavanja nastavlja, izuzetne vrućine, šumski požari, poplave i drugi uticaji klimatskih promjena će uticati na društvo, ekonomije i ekosisteme, navodi se u novom izvještaju Svjetske meteorološke organizacije (SMO).
Izveštaj o stanju klime u Evropi, koji je izrađen zajedno sa Službom za klimatske promene Kopernikus Evropske unije, fokusiran je na 2021. On pruža informacije o porastu temperatura, toplotnim talasima na kopnu i moru, ekstremnim vremenskim prilikama, promenljivim obrascima padavina i povlačenju leda i snega.
Temperature u Evropi su se značajno zagrejale tokom perioda 1991–2021, prosečnom stopom od oko +0,5 °C po deceniji. Kao rezultat toga, alpski glečeri su izgubili 30 metara u debljini leda od 1997. do 2021. Ledeni pokrivač Grenlanda se topi i doprinosi ubrzanju podizanja nivoa mora. U leto 2021. na Grenlandu je došlo do topljenja i prve zabeležene padavine na najvišoj tački, stanici Samit.
- godine, vremenski i klimatski događaji sa velikim uticajem doveli su do stotina smrtnih slučajeva, direktno uticali na više od pola miliona ljudi i izazvali ekonomsku štetu koja prelazi 50 milijardi američkih dolara. Oko 84% događaja bile su poplave ili oluje.
Nisu sve loše vesti. Brojne zemlje u Evropi su bile veoma uspešne u smanjenju emisije gasova staklene bašte. Konkretno, u Evropskoj uniji (EU) emisije gasova staklene bašte su se smanjile za 31% između 1990. i 2020. godine, sa neto ciljem smanjenja od 55% do 2030. godine.
Evropa je takođe jedan od najnaprednijih regiona u prekograničnoj saradnji u prilagođavanju klimatskim promenama, posebno u transnacionalnim rečnim slivovima. Jedan je od svetskih lidera u obezbeđivanju efikasnih sistema ranog upozorenja, sa oko 75% zaštićenih ljudi. Akcioni planovi za zdravlje i toplotu spasili su mnoge živote od ekstremne vrućine.
Ali izazovi su ogromni.
„Evropa predstavlja živu sliku sveta koji se zagreva i podseća nas da čak ni dobro pripremljena društva nisu bezbedna od uticaja ekstremnih vremenskih prilika. Ove godine, kao i 2021, veliki delovi Evrope su bili pogođeni velikim toplotnim talasima i sušom, što je podstaklo požare. 2021. godine, izuzetne poplave su izazvale smrt i razaranja“, rekao je generalni sekretar SMO prof. Petteri Taalas.
„Što se tiče ublažavanja, treba nastaviti dobar tempo u smanjenju emisija gasova staklene bašte u regionu i dodatno povećati ambicije. Evropa može igrati ključnu ulogu u postizanju društva neutralnog ugljenika do sredine veka kako bi ispunila Pariski sporazum, “ rekao je prof. Taalas.
Kopernikova služba za klimatske promene (C3S) EU, koju sprovodi ECMVF u ime Evropske komisije, obezbeđuje najsavremenije podatke i alate za praćenje klime za podršku ublažavanju i prilagođavanju klime i inicijativama kao što je Evropski zeleni dogovor.
„Evropsko društvo je ranjivo na klimatske varijabilnosti i promene, ali Evropa je takođe na čelu međunarodnih napora da se ublaži klimatske promene i da se razviju inovativna rešenja za prilagođavanje novoj klimi sa kojom će Evropljani morati da žive“, rekao je dr Karlo Buontempo , direktor, Copernicus Služba za klimatske promene, Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze (ECMVF).
„Kako rizici i uticaj klimatskih promena postaju sve očigledniji u svakodnevnom životu, potreba i apetit za klimatskom inteligencijom rastu, i to s pravom. Ovim izveštajem želimo da premostimo jaz između podataka i analize kako bi pruži naučno zasnovane, ali dostupne informacije koje su ‘spremne za donošenje odluka’ u svim sektorima, u različitim profesijama“, rekao je on.
Izveštaj o stanju klime u Evropi se zasniva na C3S evropskom stanju klime objavljenom u aprilu i informacijama koje je obezbedila Mreža regionalnih klimatskih centara SMO RA VI. To je jedan u nizu regionalnih izveštaja koje je sastavila SMO u cilju pružanja lokalizovanih naučnih informacija kreatorima politike. Predstavljen je na regionalnoj konferenciji direktora evropskih nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi.
Izveštaj i prateća mapa priče uključuju doprinose nacionalnih meteoroloških i hidroloških službi, stručnjaka za klimu, regionalnih tela i partnerskih agencija UN. Izdat je uoči godišnjih pregovora UN o klimatskim promenama, COP27, u Šarm-El Šeiku.
