Evropa bi trebalo da se pripremi za smrtonosnije toplotne talase izazvane klimatskim promenama, navodi se u opsežnom izveštaju od ponedeljka, u kojem se ističe da je kontinent koji se najbrže zagreva bio prošle godine za oko 2,3 stepena Celzijusa topliji nego u predindustrijskim vremenima.
Suša koja je osušila useve, rekordne temperature površine mora i topljenje glečera bez presedana su među posledicama koje su navedene u izveštaju Svetske meteorološke organizacije i Službe za klimatske promene Kopernikus Evropske unije.
Kontinent, koji se zagreva dvostruko više od globalnog proseka od 1980-ih, prošle godine je zabeležio najtoplije leto u istoriji, a zemlje uključujući Francusku, Nemačku, Italiju, Portugal, Španiju i Ujedinjeno Kraljevstvo doživele su najtopliju godinu u istoriji.
Svet se zagrejao u proseku za skoro 1,2 stepeni Celzijusa od sredine 1800-ih, što je izazvalo razornu kaskadu ekstremnih vremenskih prilika, uključujući intenzivnije toplotne talase, ozbiljnije suše u nekim oblastima i oluje koje su sve žešće zbog porasta mora.
Najteže su pogođeni najugroženiji ljudi i najsiromašnije zemlje na svetu, koje su učinile malo da doprinesu emisijama fosilnih goriva koje podižu temperature.
Ali uticaji postaju sve ozbiljniji širom sveta, a regioni na severnoj hemisferi i oko polova doživljavaju posebno brzo zagrevanje.
U Evropi su visoke temperature „pogoršale teške i široko rasprostranjene uslove suše, podstakle nasilne šumske požare koji su doveli do drugog najvećeg zapaljenog područja u istoriji i dovele do hiljada smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom“, rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas.
Temperature širom kontinenta porasle su za 1,5C za 30 godina, od 1991. do 2021. godine, prema izveštaju Stanje klime u Evropi 2022.
Zbog velikih vrućina prošle godine je umrlo više od 16.000 ljudi, navodi se u izveštaju, dok su poplave i oluje predstavljale većinu od dve milijarde dolara štete od vremenskih i klimatskih ekstrema.
„Nažalost, ovo se ne može smatrati jednokratnom pojavom ili neobičnom klimom“, rekao je direktor Kopernika Karlo Buontempo u izveštaju.
„Naše trenutno razumevanje klimatskog sistema i njegove evolucije nas obaveštava da su ovakve vrste događaja deo obrasca koji će ekstreme toplotnog stresa učiniti češćim i intenzivnijim širom regiona.
Povećane temperature uzele su danak na ekonomiju i ekosisteme, navodi se u izveštaju.
Na Alpima, glečeri su zabeležili novi rekordni gubitak mase za jednu godinu u 2022, uzrokovan veoma niskim zimskim nivoima snega, vrelim letom, kao i naslagama saharske prašine koju vetar nosi.
Slična priča je bila i u okeanima, sa prosečnom temperaturom površine mora u severnom Atlantiku koja je bila najtoplija do sada, sa stopama zagrevanja u istočnom Sredozemnom moru, Baltičkom i Crnom moru i južnom Arktiku više od tri puta veće od globalnog proseka.
Morski toplotni talasi — koji mogu da istisnu ili čak ubiju vrste — takođe su trajali do pet meseci u nekoliko regiona, uključujući zapadno Sredozemno more, Lamanš i južni Arktik.
Padavine su bile ispod normalne na većem delu kontinenta, što je pogodilo poljoprivrednu proizvodnju i rezerve vode, stvarajući uslove za šumske požare.
Ove godine je zabeležena druga najveća spaljena površina u regionu, sa velikim požarima koji su izgoreli u delovima Francuske, Španije, Portugalije, Slovenije i Češke.
Španske rezerve vode smanjene su na manje od polovine kapaciteta do jula, pošto je Iberijsko poluostrvo 2022. doživelo svoju četvrtu godinu zaredom suvlju od proseka.
Poljoprivrednici nisu mogli da navodnjavaju svoja polja u delovima Francuske, dok su suvi uslovi pogodili žetve žitarica i grožđa u Nemačkoj.
Suša je takođe uticala na proizvodnju energije, što je dovelo do smanjenja hidroelektrične energije, kao i proizvodnje iz nekih nuklearnih elektrana koje se oslanjaju na snabdevanje vodom za hlađenje.
Ali, kao jedan pozitivan znak za budućnost, u izveštaju je navedeno da su energija vetra i sunca proizvela 22,3 odsto električne energije Evropske unije 2022. godine, što je po prvi put preteklo fosilni gas (20 odsto).
U izveštaju se navodi da je to posledica kombinacije faktora, uključujući „značajno povećanje“ instalirane solarne energije prošle godine.
„Sunce i vetar imaju tendenciju da se dopunjuju tokom cele godine: sunčevo zračenje je veće u kasno proleće i leto, dok je intenzitet vetra obično veći zimi“, navodi se u izveštaju.
Iako nije bilo značajnog trenda u obrascima vetra ili kiše u Evropi u poslednjih 30 godina, u izveštaju se navodi da je došlo do značajnog povećanja sunčeve svetlosti, pri čemu je 2022. godine zabeležena najveća količina sunčevog zračenja od početka evidencije 1983. godine.
