Pacovi i ljudi žive zajedno hiljadama godina. Međutim, pisani istorijski zapisi o pacovima koji migriraju pored ljudi su retki, a neki su zapleteni u mitove i folklor.
Istraživači sa Univerziteta Drekel, koji rade na boljem razumevanju evolucione istorije divljih i domaćih smeđih pacova (Rattus norvegicus), nedavno su predstavili pregled istraživanja o događajima pripitomljavanja i genomskim studijama u časopisu Nauka. Rad objedinjuje nalaze o tome kako su se pacovi kretali sa jednog mesta na drugo, posebno u vezi sa ljudima.
Predvođeni dr Jasonom Munshi-Southom, predsedavajućim Betz i profesorom na Koledžu umetnosti i nauka, istraživači su pretražili pisane zapise, arheološke ostatke i genomske podatke kako bi spojili ono što znamo o evolucionoj istoriji pacova.
„Pokušavamo da razumemo kako pacovi putuju sa ljudima i kako su se, usput, promenili zbog vrsta okruženja koje su ljudi stvorili“, rekao je Munshi-South.
Koristeći nedavna otkrića o evolucionoj istoriji smeđih pacova i napredak u zooarheologiji i populacionoj genomici, istraživački tim predviđa da će nova istraživanja na terenu pomoći da se odgovori na pitanja o evoluciji ljudskih migracija, trgovačkih koridora i ekonomija različitih društava – koristeći pacove kao zamenik za razumevanje šta su ljudi radili na različitim mestima i vremenima kroz istoriju.
Jedan primer putne tačke u ovoj evolucionoj istoriji desio se u Filadelfiji 1892. godine, kada je Institut Vistar postao jedna od prvih biomedicinskih istraživačkih institucija koja je uzela divlje pacove sa ulice i počela da ih uzgaja za laboratorijska istraživanja. Laboratorijski sojevi pacova, koji se još uvek koriste za biomedicinske modele širom Sjedinjenih Država, mogu se pratiti do Vistara.
Prema istraživačima Drekela, hiljade visokokvalitetnih celih genoma drevnih i savremenih divljih pacova, kao i laboratorijskih sojeva, biće sekvencionirani u narednoj deceniji, zahvaljujući napretku tehnologije i rastućem fokusu istraživanja na pacovima.
Ovi resursi, zajedno sa analitičkim napretkom, trebalo bi da znatno poboljšaju razumevanje kretanja smeđih pacova širom sveta, njihove adaptacije na različite uslove životne sredine – posebno na gradove i druge kontekste u kojima dominiraju ljudi – i nove funkcionalne varijacije koje će verovatno poboljšati korisnost pacova kao biomedicinskih modela.
„Mišljenje ljudi o pacovima je obično da su oni štetočine. Ali sada, ljudi ih preispituju kao nešto važno u evolucionoj istoriji — organizam do kojeg bi trebalo da brinemo iz drugih razloga“, rekao je Munši-South.
