Dok se sve više ljudi trudi da usklađuje različite obaveze u istom trenutku, istraživanje pokazuje da multitasking može imati ozbiljne posledice po produktivnost i bezbednost.
Svi smo svedoci ubrzanog života u kojem odgovaramo na e-poruke dok gledamo TV ili pravimo liste za kupovinu na sastancima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da istovremeno obavljanje više zadataka može dovesti do smanjenja performansi, posebno kada su zadaci zahtevni ili energični.
Istraživanje ukazuje na to da se mozak bori kada se suočava sa složenim zadacima, poput vožnje automobila dok razgovaramo telefonom. Frontalni korteks, centar za planiranje mozga, igra ključnu ulogu u motoričkim i kognitivnim zadacima, ali se sukobi javljaju kada se isti senzorni sistem koristi za više aktivnosti istovremeno.
Osim toga, sposobnost multitaskinga menja se s godinama. Deca su manje efikasna u obavljanju više zadataka, dok starije osobe takođe pokazuju poteškoće, često hodajući sporije i sa manje tečnosti.
Stručnjaci savetuju oprez pri multitaskingu, ističući da ponekad može izazvati stres i iscrpljenost. Iako se smatra da economise vreme i energiju, realnost je da duboko razmišljanje zahteva posebnu pažnju, a multitasking može dovesti do povećanja nivoa kortizola, posebno pod pritiskom.
Profesor razvojne psihologije, Peter Vilson, ističe da je ponekad bolje fokusirati se na jedan zadatak umesto da se razdvajamo na više frontova. U ovoj brzoj svakodnevici, promišljeno upravljanje vremenom može doneti više koristi nego istovremeno obavljanje više zadataka.“
