Naučnici za klimu su otkrili upečatljiv skok globalnih temperatura tokom 2023. Septembar je bio 1,75°C iznad Zemljine preindustrijske prosečne temperature i čitavih pola stepena Celzijusa topliji od prethodnog najtoplijeg septembra.
Ova zapažanja su na različite načine opisali vodeći naučnici kao „šokantna“, „zapanjujuća“ i „zastrašujuća“. Pa šta je iza njih?
Ljudske aktivnosti, posebno emisije gasova staklene bašte iz sagorevanja fosilnih goriva, zagrevaju klimu. Deo ovog viška toplote se emituje nazad u svemir kao zračenje. Ostatak preuzima klimatski sistem — okean, atmosfera i kopno — što uzrokuje zagrevanje.
Ali neki ljudski efekti takođe hlade klimu, delimično suprotstavljajući se snažnom efektu zagrevanja gasova staklene bašte poput ugljen-dioksida (CO 2 ). Emisije sumpor-dioksida iz sagorevanja uglja i motora kontejnerskih plovila su jedan primer. Azotni oksidi koji se emituju iz izduvnih gasova automobila i đubriva su drugi.
Oba stvaraju čestice zvane aerosoli koji reflektuju sunčevu svetlost, nadoknađujući deo zagrevanja izazvanog gasovima staklene bašte koji se akumuliraju u atmosferi. Ove čestice zagađenja takođe mogu povećati reflektujući oblaci, dodatno ublažavajući globalno zagrevanje.
Do visokih temperatura 2023. godine je trend stalnog rasta u stopi toplote koju klimatski sistem preuzima. Ovo ubrzanje dolazi ne samo zbog povećanja emisije gasova staklene bašte, već i zbog slabljenja efekta hlađenja aerosola, što je uglavnom rezultat strožih propisa o zagađenju vazduha u mnogim zemljama, iz teške industrije i drugih izvora.
Jedan od razloga za nedavni skok globalnih temperatura koji se ponekad pominje je stroža kontrola emisija sumpora iz brodarske industrije, koja je uvedena 2020. Sa manje aerosola koji odbija sunčevo zračenje, kaže se argument, trend zagrevanja izazvan gasovima staklene bašte se ubrzao .
Međutim, procenjuje se da je klimatski efekat pravila o niskom sadržaju sumpora u brodarstvu veoma mali — nekoliko stotinki stepena Celzijusa od 2020. Umesto toga, daleko je verovatnije da je dugoročna akumulacija toplote poslednjih decenija, usled kombinovanih efekata postepenog povećanja emisije gasova staklene bašte i smanjenja aerosola, ono što izaziva rekordnu toplotu ove godine.
Osim gasova staklene bašte i aerosola, povećanju stope zagrevanja poslednjih meseci doprineli su i drugi faktori. Intenzitet sunca, koji prirodno varira u ciklusima od 11 godina, trenutno se približava vrhuncu – iako to verovatno doprinosi zagrevanju samo za nekoliko stotinki stepena Celzijusa.
Dva dodatna efekta, oba verovatno mala, potiču od erupcije vulkana Hunga Tonga–Hunga Ha’apai u januaru 2022. godine, koja je ubrizgala velike količine vodene pare (snažan gas staklene bašte) u stratosferu, plus nedavno smanjenje količine Saharske prašine koja se izduvava na Atlantski okean, omogućavajući više sunčeve svetlosti da dopre do površine okeana i zagreje je, što je verovatno doprinelo izuzetnim temperaturama površine severnoatlantskog mora zabeleženim ove godine.
Skok globalne temperature 2023. je malo verovatno da se može objasniti samo ovim promenama. Globalna klima varira prirodno iz godine u godinu, posebno kao rezultat fluktuacija u protoku toplote između atmosfere i okeana. Veliki pokretač ovih prirodnih klimatskih varijacija je fenomen El Ninjo, koji se javlja svakih nekoliko godina i uključuje izbijanje toplote iz tropskog Tihog okeana u atmosferu.
Ove godine, događaj El Ninjo se razvija prvi put za pola decenije nakon serije La Ninja (suprotan fenomen) koji je privremeno ublažio globalno zagrevanje. Nakon godina viška toplote koja teče u okean, trenutni El Ninjo izaziva oslobađanje nekog od toga u atmosferu.
Trenutni El Ninjo događaj se još razvija, pa će verovatno nastaviti da izaziva neobičnu toplinu na globalnom nivou u narednim mesecima. Dugoročno, globalne temperature će varirati iz godine u godinu, ali ukupni trend rasta će se nastaviti sve dok ljudi nastave da emituju CO 2 .
Pojedinačni meseci ili godine iznad 1,5°C iznad predindustrijskog proseka postaće sve češći. Može se očekivati da će se temperaturni pragovi iznad 1,5°C preći sa sve većom učestalošću.
Samo brzim smanjenjem emisije gasova staklene bašte ka nuli može se ograničiti nivo globalnog zagrevanja. Naši gradovi i farme takođe moraju postati otporniji na buduće klimatske ekstreme. Razaranja nastala ovog leta zbog poplava, šumskih požara i toplotnih talasa ne smeju da postanu nova normala.