Evropska unija i Nemačka saopštile su u subotu da su postigle dogovor nakon spora oko planiranog postupnog ukidanja do 2035. prodaje automobila koji koriste fosilna goriva.
Značajan sporazum o zabrani nove prodaje automobila na fosilna goriva od 2035. ključan je za ambiciozni plan bloka da do 2050. postane „klimatski neutralna“ ekonomija, sa nultom neto emisijom gasova staklene bašte.
Ali u potezu bez presedana ranije ovog meseca, vodeći proizvođač automobila Nemačka blokirala je sporazum u poslednjem trenutku nakon što je već bio odobren u okviru tradicionalnog zakonodavnog procesa EU.
Berlin je zahtevao da Brisel pruži garancije da će zakon dozvoliti prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji rade na sintetička goriva, saopšteno je u subotu u fokusu ovog otkrića.
„Našli smo sporazum sa Nemačkom o budućoj upotrebi goriva u automobilima“, rekao je evropski komesar za životnu sredinu Frans Timermans na Tviteru.
„Sada ćemo raditi na tome da se što pre usvoje CO 2 -standardi za regulaciju automobila.
Nemački ministar saobraćaja Folker Vising rekao je na Tviteru da bi vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem mogla nastaviti da se registruju i nakon 2035. ako koriste samo goriva koja su neutralna u emisiji CO 2 .
Višenedeljni pregovori između Evropske komisije i Nemačke o izlazu iz ćorsokaka bili su usredsređeni na želju Berlina za jačom posvećenošću sintetičkim gorivima od one koja je predstavljena u prvobitnom tekstu.
Sintetička goriva za koja je Nemačka želela izuzeće još uvek su u razvoju i proizvode se korišćenjem električne energije sa niskim sadržajem ugljenika. Tehnologija je nedokazana, ali nemački proizvođači se nadaju da će dovesti do proširene upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Nevladine organizacije koje se bave životnom sredinom osporile su vrijednost sintetičkih goriva u tranziciji automobilskog sektora ka čistim izvorima energije, rekavši da su preskupa, zagađujuća i energetski intenzivna.
Neki stručnjaci iz industrije izrazili su sumnju da li vozila na sintetička goriva mogu da se takmiče na tržištu sa električnim automobilima za koje se očekuje da će vremenom postati jeftiniji.
Šef Audija Markus Duesman rekao je nedeljniku Der Spiegel da sintetička goriva „neće igrati važnu ulogu u srednjoročnoj budućnosti putničkih automobila“, čak i ako se pokažu kao od pomoći u zelenoj tranziciji.
Neki posmatrači su videli domaće političke kalkulacije iza početnog poteza Nemačke da blokira sporazum, što je uznemirilo neke od berlinskih partnera u EU.
Socijaldemokrate nemačkog kancelara Olafa Šolca formiraju koalicionu vladu sa Zelenima i liberalnom partijom FDP, koja je inicirala taj potez.
FDP, koji je izgubio pet regionalnih izbora zaredom, ima probleme u nacionalnim anketama i nada se da će dobiti podršku glasača koji su neprijateljski raspoloženi prema zabrani motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Smatralo se da Šolc radi na održavanju jedinstva koalicije usklađivanjem sa stavom FDP-a protiv Zelenih.
Drugi veliki proizvođači automobila Italija, Poljska i Mađarska pridružile su se Nemačkoj u malom savezu protiv zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
EU ima za cilj da smanji emisiju CO 2 iz novih vozila na nulu, sa planiranim planom motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji efektivno nameće električna vozila od sredine naredne decenije.
Industrija je očekivala nova pravila EU tako što je poslednjih godina masovno ulagala u električna vozila.
