Prekriveni senkama očaravajućih azijskih šuma, čudne izrasline mogu se videti kako vire između lišća poput duhova davno mrtvog cveća.
Lišću biljke nedostaje zeleni pigment jer je napustilo fotosintezu u korist alternativnog izvora hranljivih materija na šumskom tlu, koji je ukraden od gljiva koje mnoge druge biljke smatraju prijateljima – simbiotske mikorize koje povezuju većinu šumskih biljaka u drvenu mrežu.
Smatralo se da je Monotropastrum humile jedna vrsta, široko rasprostranjen širom istočne i jugoistočne Azije, od Himalaja do Japana. Sada su istraživači iz Japana i Tajvana otkrili ružičastu nijansu koja se kvalifikuje kao jedinstvena vrsta sama po sebi, koju su nazvali Monotropastrum kirishimense.
Široke mreže drveta – neverovatne mreže gljiva i korena biljaka koje obuhvataju čitave šume – deluju kao autoputevi za isporuku hranljivih materija, kao i žice za prenos informacija između biljaka putem električnih i hemijskih signala. Ove veze pomažu u jačanju šume u celini, distribucijom resursa od siromašnih hranljivim materijama do oblasti mreže bogatih hranljivim materijama. Oni takođe omogućavaju biljkama da upozoravaju jedni druge na predatore i čak pomažu u zaštiti od suše.
U zamenu za ove usluge, biljke plaćaju svojim saveznicima gljivama nekim od ugljovodonika koje proizvode fotosintezom.
Ali Monotropastrum izdaje ovaj uzajamni odnos tako što krade sve svoje hranljive materije od gljiva, ne nudeći za uzvrat nikakve fotosintetske proizvode mreži – što ih čini delom veoma selektivnog mikoheterotrofnog kluba.
Najizrazitija karakteristika novoopisane japanske varijante su njene rumene ružičaste latice i čašice, ali postoje i druge razlike, primećuju istraživači.
Za razliku od njihovog rođaka M. humile, koren novootkrivene biljke jedva viri iz zemlje. One su takođe jače povezane sa jednom linijom mikorize Russula, dok M. humile favorizuje potpuno drugu vrstu gljiva.
Štaviše, uprkos tome što rastu jedna pored druge, sezona cvetanja M. kirishimense se ne preklapa sa M. humile, koja cveta 40 dana nakon poznatije vrste. Ova studija ovih interakcija životnog ciklusa i između divljih životinja i fizičkih sila na zemlji, kao što su godišnja doba, naziva se fenologija.
„Naši višestruki dokazi navode nas na zaključak da je ova taksona morfološki, fenološki, filogenetski i ekološki različita i da bi stoga trebalo da bude prepoznata kao zasebna vrsta“, zaključuju ekolog sa Univerziteta Kobe Kenji Suetsugu i kolege u svom radu.
„Naša studija predstavlja uzbudljivu mogućnost da je promena domaćina u M. kirishimense, ka specifičnoj liniji Russula, pokrenula ekološku speciaciju.“
Njihove različite sezone cvetanja obezbeđuju da primarni oprašivač koji dele, bumbar Bombus diversus, ne može slučajno jednoj vrsti dati polen drugoj, sprečavajući hibridizaciju.
Mnoge svetske šume su ugrožene, a pošto se vrste Monotropastrum oslanjaju na stare šume, ove čudne biljke su takođe podložne izumiranju. M. kirishimense je retka i istraživači sumnjaju da je verovatno ugrožena.
