Nova zapažanja uskovitlanog oblaka prašine oko bebe zvezde otkrila su šta izgleda kao rane faze gestacije džinovskih planeta.
Koristeći veoma veliki teleskop i Atacama veliki milimetar/submilimetarski niz, astronomi su identifikovali nakupine u debelom materijalu oko zvezde po imenu V960 Mon koje bi mogle gravitaciono da kolabiraju i formiraju seme planeta poput Jupitera.
To je otkriće koje bi nam moglo pomoći da bolje razumemo formiranje ovih ogromnih svetova, proces obavijen prašinom i misterijom.
„Ovo otkriće je zaista zadivljujuće jer označava prvo otkrivanje nakupina oko mlade zvezde koje imaju potencijal da izazovu džinovske planete“, kaže astronom Alis Zurlo sa Univerziteta Dijego Portales u Čileu.
Prema modelima, planete gasnih giganta imaju dva moguća pravca formiranja. Počinjete sa bebom zvezdom, okruženom uskovitlanim materijalom koji je ostao od formiranja zvezde. Od ovih ostataka se rađaju planete.
Prvi način je akrecija jezgra, na isti način na koji se formiraju stenovite planete poput Zemlje i Marsa. Ovo je model odozdo prema gore, gde se gomile materijala spajaju i akumuliraju da bi prerasle u planetu. Drugi način je odozgo nadole, tako se formiraju zvezde: gušća grupa u gustom oblaku se urušava pod gravitacijom i formira bebu planetu. Ovo je model gravitacione nestabilnosti.
Oba scenarija su verovatna, pa su astronomi tražili znakove u materijalu oko beba zvezda koji nude tragove o ranim fazama. A nedavni tehnološki i analitički napredak omogućio je otkrivanje malih varijacija u udaljenom prašnjavom materijalu mnogo više nego što je nekada bilo.
V960 Mon je mlada zvezda, udaljena oko 7.120 svetlosnih godina u sazvežđu Jednorog, Jednoroga. Toliko je mlad da je uhvaćen kako blista – događaj koji naučnici tumače kao događaj akrecije, materijal iz oblaka koji pada na zvezdu koja još uvek raste.
Posmatranja zvezde snimljena pomoću VLT-ovog optičkog i bliskog infracrvenog instrumenta SPHERE dve godine nakon izbijanja iz 2014. u kojem je zvezda bljesnula 20 puta od svog prethodnog sjaja otkrila su čudne strukture, poput spiralnih krakova galaksija, u materijalu oko V960 Mon. Ovo je poslalo tim naučnika na čelu sa astronomom Filipom Veberom sa Univerziteta u Santijagu u Čileu koji je žurio da vidi šta mogu da pronađu u radio podacima iz ALMA.
Podaci ALMA otkrili su da disk materijala oko V960 Mon prolazi kroz proces koji se zove fragmentacija, što je ključni deo modela gravitacione nestabilnosti. Disk se raspada u grudve koje kolabiraju u seme planete. I zaista, tim je pronašao grudve u spiralnim krakovima oko V960 Mon, svaki oko nekoliko puta veći od mase Zemlje.
„Niko nikada nije video pravo posmatranje gravitacione nestabilnosti koja se dešava na planetarnim razmerama – do sada“, kaže Veber.
Budući rad sa sadašnjih i nadolazećih teleskopa će težiti proučavanju drugih takvih mladih zvezda u nadi da će otkriti dalje dokaze o fragmentaciji diska i gravitacionoj nestabilnosti u formiranju planeta.
„Već više od jedne decenije tražimo ove nakupine pomoću ALMA, jer teorije o formiranju planeta predviđaju njihovo prisustvo za stvaranje velikih planeta“, kaže astronom Sebastijan Perez sa Univerziteta u Santjagu, Čile.
„Naše otkriće može dovesti do direktne veze između formiranja zvezda i planeta.“
