Suprotno onome što smo možda pretpostavili o migraciji modernih ljudi iz Afrike, barem je neki pokret možda bio podstaknut, ne „zelenim hodnicima“, već oskudicom.
Nova analiza koja uključuje vulkansko staklo pronađeno u Etiopiji otkriva da su ljudi živeli u uslovima suše na Afričkom rogu pre 74.000 godina, što ih je primoralo da se prilagode i možda putuju kako bi maksimizirali raspoložive resurse.
Praćenje sezonskih reka i vodotoka, gde je hrane bilo u izobilju, moglo je da stvori ono što tim naučnika naziva „plavim autoputevima“ koji su olakšali širenje iz Afrike u veliki svet.
„Kako su ljudi iscrpljivali hranu u i oko datog vodotoka u sušnoj sezoni, verovatno su bili primorani da se presele u nove vodotoke“, kaže antropolog Džon Kapelman sa Univerziteta Teksas u Ostinu, koji je vodio istraživanje.
„Sezonske reke su tako funkcionisale kao ‘pumpe’ koje su izvlačile populaciju duž kanala od jedne vodene rupe do druge, potencijalno dovodeći do najnovijeg širenja van Afrike.“
Poznato je da su ljudi i ljudski preci migrirali iz Afrike mnogo puta u praistoriji, i čini se da je promena klimatskih uslova veoma ubedljiv razlog za to. Ali sastaviti kada i zašto su ljudi masovno izašli iz Afrike može biti prilično teško.
Teorija ‘zelenog koridora’ predlaže da su se, kako su se resursi hrane širili i izobiljali, ljudi širili sa njima. Kapelman i njegove kolege su nastojali da istraže alternativnu pokretačku silu iza najnovije i najraširenije migracije, koja se dogodila pre nešto manje od 100.000 godina.
Njihovo istraživanje fokusiralo se na arheološko nalazište Šinfa-Metema 1 u sadašnjoj severozapadnoj Etiopiji, istražujući kako su tamo živeli ljudi. Tamo su pronašli kameno oruđe, kosti životinja koje su ljudi konzumirali, ostatke njihove vatre za kuvanje – i mikroskopske krhotine vulkanskog stakla, poznate kao kriptotefra, koje odgovaraju hemiji erupcije Toba.
„Jedna od revolucionarnih implikacija ove studije“, kaže arheolog Curtis Marean sa Državnog univerziteta u Arizoni, „je da sa novim metodama kriptotefre razvijenim za naše prethodno istraživanje u Južnoj Africi, a sada primenjenim ovde u Etiopiji, možemo povezati lokacije širom Afrike, a možda i sveta, u rezoluciji od nekoliko nedelja.“
Kriptotefra je manja od širine ljudske kose, ali može otkriti mnogo o ljudskoj istoriji. Na primer, kriptotefra može pomoći da se otkrije obim dometa erupcije. Prethodne studije su pokazale pepeo od erupcije u drugim delovima Afrike. Ali oni takođe pomažu naučnicima da odrede datum za arheološke artefakte.
U slučaju Shinfa-Metema 1, istraživači su prikupili kolekciju različitih vrsta dokaza. Kosti i zubi pokazuju kakvu su hranu jeli stanovnici ovog lokaliteta, sa tragovima posekotina od lova i klanja. Lovili su i jeli sisare kao što su majmuni i antilope; kada su ti resursi postali oskudni, više su se oslanjali na ribu.
Zanimljivo je da su neki od kamenih artefakata pronađenih na lokaciji u skladu sa vrhovima strela. Istraživači kažu da je ovo najraniji dokaz o streljaštvu do sada pronađen.
Istraživači su takođe sproveli analizu izotopa kiseonika na zubima sisara i fragmentima ljuske nojevih jaja pronađenih na tom mestu. Odnosi koje su oni izveli bili su u skladu sa periodom visoke aridnosti.
Iako ljudi iz Šinfa-Meteme 1 verovatno nisu bili među onima koji su migrirali, pokazali su visok nivo prilagodljivosti u teškim vremenima, što sugeriše da su ljudi lako mogli da se, da tako kažem, kreću tokom. Kada su vremena postala teška, pronašli su nove načine života, čak i ako su ti načini možda značili pronalaženje zelenijih pašnjaka.
„Ova studija potvrđuje rezultate sa Pinnacle Pointa u Južnoj Africi“, kaže Marean. „Erupcija Tobe je možda promenila životnu sredinu u Africi, ali ljudi su se prilagodili i preživeli.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.
