Na prelazu u prvi milenijum nove ere, nepoznata grupa ljudi živela je u unutrašnjem masivu Isalo na jugu Madagaskara. Ovde su izgradili ogromne terase i uklesali velike kamene komore i male šuplje niše u stenama. Arhitektura je drugačija od bilo čega drugog na Madagaskaru ili na susednoj istočnoafričkoj obali. Ko je izgradio ove objekte, kada su stigli i zašto, nije poznato.
Međutim, istraživanja arheologa prof. dr Šreursa i njegovih kolega objavljena u Azaniji: Arheološka istraživanja u Africi sugerišu da je zoroastrijska zajednica na Madagaskaru možda izgradila arheološko nalazište Teniki pre oko 1.000 godina.
Danas se Teniki nalazi u Nacionalnom parku Isalo. Postojanje sajta poznato je više od 100 godina; međutim, tamo do sada nisu vršena nikakva detaljna iskopavanja. Lokalitet su posetili francuski prirodnjaci Alfred i Gijom Grandidije 1940-ih, koji su pretpostavili da je ovo mesto izgrađeno tako što su prolazili brodolomnici portugalskih mornara dok su prelazili ostrvo u nadi da će naići na luku. Dve decenije kasnije, iskopavanje rova tokom 1960-ih otkrilo je kinesku krhotinu tegle koja datira iz 16. veka.
Šreurs objašnjava zašto lokacija do sada nije detaljnije istražena: „Dolazak na lokaciju zahteva napornu šetnju od skoro 20 km po neravnom terenu. Sva oprema i hrana se moraju doneti do lokacije. Takođe se mora pomenuo je da arheološka istraživanja na Madagaskaru uvek zahtevaju saradnju sa lokalnim institucijama i ovlašćenja različitih ministarstava (što je ponekad izazovno).
„Naš projekat je projekat saradnje između Instituta de Civilizations/Musee d’Art et d’Archeologie (ICMAA) Univerziteta Antananarivo, Univerziteta u Bernu i Univerziteta u Fribourgu.
Satelitski snimci visoke rezolucije su 2019. otkrili Tenikijev pravi obim, motivišući Šreursa i njegove kolege da preduzmu detaljna arheološka iskopavanja.
Terensko premeravanje i iskopavanje obavljeni su i za poznate strukture u Tenikiju i za one identifikovane na satelitskim snimcima. Među poznatim građevinama bile su Grande Grotte i njena manja sestra, Petit Grotte, dve odaje isklesane u stenama koje se drže masivnim kamenim stubovima sa uklesanim klupama duž zidova. Zid od peščara koji su opisali francuski prirodnjaci i dalje je bio prisutan na Grande Grotte, iako se delimično srušio.
Širom ostatka Tenikija, pronašli su desetine kružnih i pravougaonih kamenih niša uklesanih u strane litice, od kojih su neke imale kružna udubljenja što sugeriše da bi mogle biti zatvorene drvenom ili kamenom pločom. Otkrili su i preko 30 hektara veštačkih terasa, kamenih gromada od konglomerata, kamenih bazena, kružnih i pravougaonih kamenih konstrukcija i keramičkih ulomaka.
Na osnovu drvenog uglja pronađenog u iskopavanju i keramičkih ulomaka, sugerisano je da je lokalitet bio zauzet tokom 10. i 12. veka. Krhotine nisu bile lokalnog porekla, što sugeriše da su pojedinci koji su ovde živeli imali neki oblik veze sa trgovinskom mrežom Indijskog okeana.
Ulomci su uključivali keramiku iz jugoistočne Azije iz 11. i 13. veka, kineski seladon i kameno posuđe iz jugoistočne Azije, oba datiraju iz 11. i 14. veka.
To je značilo da je malo verovatno da su ovo mesto izgradili Portugalci, pošto prvi portugalski brodovi nisu plovili Indijskim okeanom sve do 1498. godine, što datira predloženu izgradnju Tenikija za nekoliko vekova.
Pošto Portugalci verovatno nisu izgradili strukture, niti su slične strukture pronađene bilo gde na Madagaskaru ili istočnoafričkoj obali, istraživači su morali da potraže negde drugde. S obzirom da lokalno stanovništvo Madagaska Madagaska ima genetske, kulturne i lingvističke veze sa Austronezijom, Indijom, Arabijom i Persijom, ova mesta su istraživana za slične strukture.
Prema Schreursu, „dok sam pregledavao literaturu, bio sam zapanjen spominjanjem niša u kamenu različitih oblika i veličina u mnogim regionima širom Irana, uključujući region Fars. Pronašao sam fotografije ovih niša u nekoliko publikacija i tamo bile su niše sa udubljenjima — baš kao i kod Tenikija — što ukazuje da su u početku verovatno bile zatvorene drvenom ili kamenom pločom, najverovatnije su služile kao koštane kosturnice.“
To ih je navelo na hipotezu da je Tenkii potencijalno zoroastrijskog porekla.
„Većina arheologa povezuje niše u Iranu sa zoroastrijskim pogrebnim obredima. Dakle, tako je nastala početna potencijalna veza sa zoroastrijskim praksama. Istovremeno, iz primarnih istorijskih izvora znamo da je obalni region Irana (npr. lučki grad Siraf) je bio uključen u pomorsku trgovinu još od vremena Sasanida i da su brodovi iz Sirafa plovili okeanima sve do Kine i istočne Afrike“, rekao je Šreurs.
„Ova trgovina se nastavila kada su Arapi osvojili Perziju u 7. veku i nametnuli islam. Međutim, iz primarnih istorijskih izvora se takođe zna da su već neko vreme, verovatno do 10. veka, različite religije (kao što su Zoroastrijanci, muslimani, Jevreji i dr. hrišćani) koegzistirali su u ovim iranskim lučkim gradovima.
„Iako bih želeo da naglasim da je naše tumačenje koje povezuje arhitekturu isklesanu u kamenu sa zoroastrijskim praksama okvirno, izgleda da stilske sličnosti kamenih bazena i stolova pronađenih u Tenikiju i onih koji se koriste u zoroastrijskim ritualnim ceremonijama ukazuju u istom pravcu.
Zoroastrijanci veruju da ne treba zakopavati telo direktno u zemlju jer se telo smatra zagađujućim. Umesto toga, tokom pogrebne prakse, tela su ostavljena na mestima izloženim iznad zemlje u nišama zvanim „dakhmas“ na Pahlaviju. Prirodno propadanje i potrošnja od strane čistača sveli su telo na kosti. Ove kosti bi se zatim transportovale u manje kružne niše koje bi se mogle zatvoriti, nazvane „astodans“.
Međutim, nijedna od niša u Teniki nije sadržala kosti; Schreurs objašnjava zašto je to možda bio slučaj: „Ako manje rupe u liticama predstavljaju koštane kosturnice stare hiljadu godina, moguće je da su ljudski skeletni ostaci pretrpeli značajno propadanje, ali čak i tada bi se očekivali neki ostaci, kao što su zubi i gušća kost, da budu prisutni.
„Stiv Gudman, američki terenski biolog u Fild muzeju prirodne istorije u Čikagu, koji je sprovodio istraživanja na Madagaskaru skoro 30 godina, pomenuo mi je, a ja citiram iz njegovog mejla: „Svakako je moguće da su ljudski ostaci bili uklonjeni od strane kasnijih ljudi tog područja, možda sa fokusom na materijal koji se koristi za različite vrste crne magije, koja se i danas nastavlja na nekim od grobnica Bara.’ Narod Bara je etnička grupa koja živi u regionu Nacionalnog parka Isalo.“
Stoga je verovatno da je sa istorijskog, arheološkog i arhitektonskog stanovišta, građevine u Tenikiju izgrađene na prelazu iz prvog milenijuma od strane zoroastrijske zajednice. Međutim, kada je ova zajednica prvi put došla na Madagaskar, zašto i iz kog razloga je napustila lokaciju, nije poznato.
Biće neophodna dalja istraživanja da bi se otkrila ova pitanja i dokazale ili osporile početne hipoteze o zoroastrijskom poreklu lokaliteta.
„Vratićemo se u Teniki 2025. godine radi daljih arheoloških iskopavanja. Planiramo istraživanje Lidara kako bismo vizuelizovali strukture i terase do veoma detalja, pomažući nam da otkrijemo strukture koje bismo inače propustili. Područje koje bi moglo biti predmet detaljnijih istraživanja je lokacija, cca 80 k 80 m, u dolini Sahanafo omeđena kamenim zidovima“, rekao je Schreurs.
„Tokom površinske prospekcije, pronašli smo kinesku i bliskoistočnu uvezenu grnčariju neposredno izvan ovog područja. Možda bi bilo vredno da ovde izvršimo iskopavanja i vidimo da li ćemo pronaći dalju materijalnu kulturu koja bi mogla nagovestiti poreklo/kulturu/religiju onih koji su se nekada naselili. u Tenikiju i ispričajte nam više o tome kako su živeli“.
