Empatija je osećanje tuđih emocija i sposobnost da se zamisli kako se osećaju, što je kvalitet koji se čini prilično nedostatkom u velikim delovima današnjeg sveta.
Dobra vest je da bismo mogli da širimo empatiju i saosećanje kroz društvenu interakciju. To je zaključak nove studije međunarodnog tima istraživača koji je sproveo četiri odvojena eksperimenta dizajnirana da izmere promene u empatiji na osnovu akcija više od 50 volontera.
Procene učesnika su pokazale da se nivoi empatije zasnovani i na samoizveštavanju i na skeniranju mozga menjaju nakon posmatranja reakcija drugih, što sugeriše da bi se briga i briga za druge mogli proširiti kroz zajednice ako to pokaže dovoljno ljudi. Ako je ova studija nešto što treba da uradi, nedostatak empatije takođe može biti „zarazan“.
„U zavisnosti od toga da li su primećene empatične ili neempatične reakcije, ocene empatije su se povećavale ili smanjivale“, kaže neuronaučnik Grit Hajn sa Univerziteta u Vircburgu u Nemačkoj.
U sva četiri eksperimenta, nivoi individualne empatije su prvo mereni nakon što su učesnici gledali video snimak demonstracije koji prima bolnu stimulaciju u ruci, postavljajući osnovnu liniju. Zatim im je prikazano da drugi pojedinci reaguju na iste video snimke, a nivoi empatije su ponovo izmereni.
Videti druge kako empatično reaguju povećalo je znake empatije kod učesnika, dok ih je ambivalentnost smanjila. Drugim rečima, čini se da je empatija koju pokazujemo prilično fluidna i na nju mogu uticati ljudi i okruženje oko nas.
Jedan test je uključivao funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), koja je omogućila istraživačima da izmere neuronsku aktivnost određenih regiona mozga. Promene su primećene u prednjem delu insule, što je ranije bilo povezano sa empatijom. Uz pomoć nekih matematičkih modela, tim je pokazao da promene empatije verovatno imaju osnovu u stvarnom učenju, a ne u imitaciji ili dopadljivosti ljudima.
„Dobra vest iz naših studija je da imamo sredstva da oblikujemo sposobnost empatije kod odraslih kroz odgovarajuće mere u oba smera“, kaže Hajn.
Empatija je složena karakteristika, olakšava altruističke veze i gradi društvene veze, dok potencijalno nekima daje prednost u odnosu na njihove prijatelje i komšije. Mogućnost razumevanja perspektive drugih može čak biti odgovorna za same temelje moderne civilizacije, sugerišu neka istraživanja.
Ovo nije prva studija koja sugeriše da bi empatija (ili nedostatak iste) mogla biti zarazna, a nalazi mogu biti korisni u svim vrstama scenarija – ne samo na radnom mestu. Atmosfera kojoj nedostaje empatija ima potencijal da učini zaposlene manje obzirnim i manje je verovatno da će razmišljati o drugima, na primer.
„Da bi empatija napredovala dugoročno, potrebna je atmosfera međusobnog poštovanja“, kaže Hajn. „Neko može poštovati nekoga bez empatije prema toj osobi, ali je izazovno razviti empatiju ako se druga osoba ne poštuje kao čovek ili ako je nepoštovanje prihvaćeno u društvu.
Istraživanje je objavljeno u PNAS-u.
