Studija sprovedena na Univerzitetu Jivaskila, Finska, pokazala je da su raspoloženje i zadovoljstvo životom povezani sa ljudskim iskustvima o svom zdravlju. Utvrđeno je da emocionalno blagostanje predviđa subjektivno zdravlje do 11 godina kasnije. I obrnuto, bolje zdravlje je predviđalo zadovoljstvo životom kasnije u životu. Rad je objavljen u časopisu Psihologija i zdravlje.
Istraživači često prave pretpostavke o vezama između emocionalnog blagostanja i zdravlja. Često se misli da opadanje zdravlja može dovesti do pada blagostanja. Međutim, takođe je moguće da je veza obrnuta, da ljudi sa višim emocionalnim blagostanjem sebe doživljavaju kao zdravije.
Istraživanje ovakvih uzročno-posledičnih veza zahteva longitudinalni dizajn studije, na kojoj su zasnovane analize ove studije. Studija je imala za cilj da ispita povezanost između emocionalnog blagostanja i subjektivnog zdravlja procenjenih u različitim uzrastima tokom odraslog doba (36, 42, 50 i 61 godina). Emocionalno blagostanje mereno je zadovoljstvom životom i pozitivnim i negativnim raspoloženjem. Subjektivno zdravlje je procenjeno u smislu opšteg samoocenjivanja zdravlja i iskustva različitih simptoma kao što su glavobolja, bol u mišićima, umor i slabost.
„Rezultati su pokazali da je manje simptoma u dobi od 36 ili 50 godina povezano sa većim zadovoljstvom životom 6–11 godina kasnije“, kaže doktorski istraživač Emmi Reinila iz Gerontološkog istraživačkog centra i Fakulteta za sport i zdravstvene nauke. „Pored toga, niže negativno i više pozitivno raspoloženje u dobi od 42 ili 50 godina predviđaju niže simptome 8-11 godina kasnije.“
Čini se da je veza između emocionalnog blagostanja i subjektivnog zdravlja dvosmerna. Kada ljudi iskuse manje neprijatnih simptoma, njihovo zadovoljstvo životom se može povećati. S druge strane, pozitivnije raspoloženje može doprineti manjem broju simptoma.
„Takođe smo otkrili da veće negativno raspoloženje predviđa bolje samoocenjivanje zdravlja, što je bilo suprotno očekivanjima“, kaže Reinila. „Ovo se može objasniti mogućnošću da, na primer, zabrinutost u nekim situacijama može dovesti do aktivnosti korisnih za zdravlje, kao što je traženje zdravstvene zaštite.“
Podaci korišćeni u studiji su iz Jivaskila Longitudinalne studije o ličnosti i društvenom razvoju, koja je pratila razvoj istih ljudi više od 50 godina. Najnovije prikupljanje podataka (TRAILS) obavljeno je između 2020. i 2021. godine.
