Proučavanje emocija kod životinja je kompleksno polje istraživanja, do sada malo istraženo kod ptica, iako je crvenilo kože već primećeno u prethodnim radovima na plavo-žutoj ari. Istraživački tim INRAE fokusirao se na domaću živinu, posebno na popularnu kokošku nosilju iz Saseksa, kako bi utvrdio da li sličan fenomen postoji kod pilića.
Ukupno šest kokoši Saseksa od tri do četiri meseca je posmatrano i snimljeno u šumarku od 363 m 2 koji se nalazi u dolini Loare, Francuska, u periodu od tri nedelje iu različitim situacijama, od distribucije veoma apetitna hrana za hvatanje.
Kroz veoma detaljan rad na dve druge rase pilića, tim je odabrao 18.000 fotografija za upotrebu u kompjuterskom programu koji su razvili da detektuje profile pilića i automatski ih izdvaja. Softver za slike je tada omogućio merenje nivoa crvenila kože lica kokošaka na tim fotografijama.
Rezultati su pokazali da pilići pocrvene u licu u stepenima koji variraju u zavisnosti od njihovog emocionalnog stanja. Kada im se daju ukusnu hranu kao što su crvi od brašna, kokoške su postale malo crvene, ali im je celo lice postalo grimizno crveno tokom negativnih iskustava kao što je hvatanje. Nasuprot tome, kada su bili u mirovanju, njihova koža je izgledala mnogo svetlije.
Na osnovu ovih novih informacija, istraživači su pogledali odnos čoveka i životinje. Organizovali su ispitivanje u kome je učestvovala grupa od 13 kokošaka Saseksa koje su postepeno navikavali na prisustvo jednog eksperimentatora tokom perioda od pet nedelja. Za razliku od 13 drugih kokošaka koje nisu bile podvrgnute takvoj pripremi, grupa je zadržala svetliju boju kože, što ukazuje na mirnije stanje kada je eksperimentator bio u blizini.
Ovo može ukazivati na pozitivniju percepciju ljudskog prisustva u poređenju sa pilićima koji nisu navikli na ljude, pa bi to moglo biti novo sredstvo za procenu dobrobiti životinja.
Ovo istraživanje je otvorilo nekoliko novih mogućnosti, počevši od opisa svih mogućih izražajnih sredstava za piliće, posebno kretanja perja na glavi pored promene boje kože u pozitivnim situacijama kao što je igra ili u negativnim kao što je frustracija, npr. ukusna hrana koja je vidljiva, ali nepristupačna, ili hronični stres.
Istraživači bi takođe želeli da razumeju kako takvi signali crvenila funkcionišu unutar vrste, posebno u društvenim interakcijama dominacije ili podređenosti.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Primenjena nauka o ponašanju životinja.
