Svetske emisije metana rastu brže nego ikad, uprkos obećanjima više od 150 zemalja da će smanjiti emisije ovog moćnog gasa za 30% u narednoj deceniji. Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Environmental Research Letters, otkriva alarmantan trend koji bi mogao dovesti do globalnog zagrevanja od preko 3 stepena Celzijusa ili 5 stepeni Farenhajta do kraja veka.
Atmosferske koncentracije metana su više od 2,6 puta veće nego u predindustrijskom periodu, što je najviše u poslednjih 800.000 godina. Ovaj gas staklene bašte, iako kratkotrajan, ima ogroman uticaj na zagrevanje planete, čak 90 puta brže od ugljen-dioksida tokom prvih 20 godina emitovanja.
Iako je politika sve više usmerena na smanjenje emisija metana, ukupne godišnje emisije ovog gasa porasle su za 61 milion tona ili 20% u poslednje dve decenije. Glavni uzroci ovog povećanja su eksploatacija uglja, proizvodnja i korišćenje nafte i gasa, uzgoj stoke, i razgradnja hrane i organskog otpada na deponijama.
Evropska unija i Australija su među retkim regionima koji su uspeli da smanje emisije metana iz ljudskih aktivnosti, dok je najveći porast zabeležen u Kini i jugoistočnoj Aziji. Prema istraživačima, skoro 65% globalnih emisija metana potiče direktno od ljudskih aktivnosti, dok poljoprivreda i otpad doprinose značajnom delu ovih emisija.
Pandemijske restrikcije u 2020. godini dovele su do smanjenja emisija azotnih oksida, ali su istovremeno sprečile i smanjenje emisija metana u atmosferu. Ovakva kompleksnost odnosa između kvaliteta vazduha i klimatskih promena zahteva dalja istraživanja i razumevanje.
Naučnici su identifikovali značajan uticaj ljudi na emisije metana iz močvarnih i slatkovodnih područja, uključujući rezervoare koje su izgradili ljudi, čime se oslobađa velika količina ovog gasa u atmosferu. Ovo otkriće ukazuje na potrebu za dodatnim merama i kontrolama kako bi se smanjile emisije metana i ublažili negativni efekti na klimatske promene.
