Prema novom istraživanju timova naučnika Global Carbon Project, globalne emisije ugljen-dioksida (CO₂) iz fosilnih goriva dostigle su rekordni nivo u 2024. godini. Iako je hitno potrebno smanjenje emisija kako bi se usporile klimatske promene, istraživači ne vide nikakve znakove da je svet dostigao vrhunac u emisijama fosilnog CO₂.
Izveštaj o globalnom budžetu za ugljenik za 2024. godinu predviđa emisiju CO₂ od 37,4 milijarde metričkih tona, što je povećanje od 0,8% u odnosu na 2023. godinu. Ako se uključe i emisije od promene korišćenja zemljišta, poput krčenja šuma, ukupne emisije CO₂ biće 41,6 milijardi metričkih tona, što je povećanje u odnosu na prošlogodišnjih 40,6 milijardi metričkih tona.
Iako se tokom poslednjih deset godina emisije fosilnog CO₂ kontinuirano povećavaju, emisije vezane za promene u korišćenju zemljišta su se smanjivale, ostavljajući ukupnu emisiju stabilnom. Međutim, u 2024. godini se očekuje porast emisija i zbog tih promena, dok će suša i klimatski događaj El Ninjo povećati emisije usled požara i degradacije šuma.
Iako emisije CO₂ premašuju 40 milijardi metričkih tona godišnje, nivo CO₂ u atmosferi nastavlja da raste, što uzrokuje opasno globalno zagrevanje. Naučni tim koji je radio na istraživanju uključuje prestižne institucije poput Univerziteta u Ekseteru, Univerziteta Istočne Anglije, CICERO centra za međunarodno istraživanje klime, i druge.
Profesor Pjer Fridlingštajn sa Ekseterovog instituta za globalne sisteme naglašava da je vreme za smanjenje emisija fosilnih goriva ključno za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma, dok profesor Corinne Le Kuere sa Univerziteta Istočne Anglije ističe da uprkos porastu emisija, postoje pozitivni pomaci u upotrebi obnovljivih izvora energije i električnih vozila.
Budžet ugljenika i ciljevi Pariskog sporazuma
Prema istraživanju, preostali „budžet ugljenika“ koji može biti emitovan pre nego što globalno zagrevanje stalno premaši 1,5°C, brzo se smanjuje. Istraživači procenjuju da postoji 50% šanse da će globalno zagrevanje premašiti 1,5°C za samo šest godina, ako emisije i dalje rastu ovom brzinom. Ova procena se, međutim, temelji na mnogim nesigurnostima, uključujući emisije gasova poput metana i azotnog oksida.
Studija će biti zvanično predstavljena na konferenciji COP29 u Bakuu, Azerbejdžan, a izveštaj je postavljen da bude ključna tačka diskusije u nastojanjima da se ubrza globalna klimatska akcija.
