Globalne emisije azotnog oksida – snažnog gasa staklene bašte – nadmašuju očekivanja i dovode u opasnost ciljeve klimatskih promena, pokazalo je veliko istraživanje objavljeno u sredu.
Oslanjajući se na milione atmosferskih merenja iz celog sveta, izveštaj je otkrio nagli porast nivoa azot-oksida koji se odnosi na ljude.
Nalazi su izazvali zabrinutost istraživača da se premalo radi na obuzdavanju gasa, od kojih se velika većina proizvodi u poljoprivredi.
Naučnici kažu da azot-oksid zagreva Zemljinu atmosferu 300 puta efikasnije od ugljen-dioksida i može da se zadrži više od jednog veka.
Emisije su porasle za 40 odsto u četiri decenije do 2020. godine, navodi Globalni budžet za azot-oksid, koji se oslanjao na stručnost 58 međunarodnih istraživača.
Kao rezultat toga, nivoi gasa u atmosferi su se popeli na 336 delova na milijardu u 2022. – što je povećanje od 25 odsto u odnosu na predindustrijalizovane nivoe.
Porast je bio daleko veći od prethodnih predviđanja panela klimatskih naučnika UN-a, IPCC, rekao je glavni autor izveštaja, Hankin Tian sa Bostonskog koledža.
Emisije azotnog oksida moraju pasti ako se globalno zagrevanje želi ograničiti na cilj Pariskog sporazuma od 2 stepena Celzijusa, rekao je Tian.
„Smanjenje emisije azot-oksida je jedino rešenje jer u ovom trenutku ne postoje tehnologije koje mogu da uklone azot-oksid iz atmosfere.
Azot-oksid, ili gas za smeh, jedan je od tri ključna gasa staklene bašte, zajedno sa ugljen-dioksidom i metanom, koji doprinose klimatskim promenama koje pokreće čovek.
Takođe zagađuje zemljište, vodu i vazduh i oštećuje ozonski omotač.
„Ovo povećanje emisije se dešava kada bi globalni gasovi staklene bašte trebalo da brzo opadaju ka neto nultim emisijama ako imamo bilo kakve šanse da izbegnemo najgore posledice klimatskih promena“, rekao je Tian.
Poljoprivreda je najveći prestupnik, jer čini skoro tri četvrtine azotnog oksida koji je povezan sa ljudima ili antropogenim u periodu od 10 godina do 2020. godine, navodi se u izveštaju.
Drugi krivci su fosilna goriva, otpad i otpadne vode i sagorevanje biomase.
U četiri decenije do 2020. godine, poljoprivredne emisije gasa porasle su za 67 procenata, pokazalo se, pri čemu je najveći deo krivice stavljen na đubriva na bazi azota i životinjski otpad.
Dok postoje globalne politike za suzbijanje drugih gasova sa efektom staklene bašte, emisije azotnog oksida rastu praktično nekontrolisano, rekao je Pep Kanadel, ko-vođa studije.
„Moramo da budemo agresivniji sa azot-oksidom — nemamo politike nigde, a napori su veoma ograničeni“, rekao je Kanadel, glavni istraživač u australskoj nacionalnoj naučnoj agenciji CSIRO u intervjuu za AFP.
Međuvladin panel UN za klimatske promene procenio je da azot oksid čini 6,4 odsto ukupnih emisija gasova staklene bašte.
Očekuje se da će ta cifra rasti u narednim godinama.
Ali ako globalno zagrevanje treba da ostane ispod 2C, antropogena emisija azot-oksida treba da se smanji za oko 20 procenata do 2050. godine, pokazala je nova studija.
Kina, Indija, Sjedinjene Države, Brazil, Rusija, Pakistan, Australija i Kanada bili su najveći emiteri azotnog oksida, delom vođeni brzim rastom stanovništva i povećanim zahtevima prehrambenog sektora, navodi se u izveštaju.
Evropa – nekada najveći svetski emiter azot-oksida – ostvarila je najveći pad smanjenjem upotrebe fosilnih goriva. Polako se smanjuju i njegove emisije vezane za poljoprivredu.
Pale su i emisije u Japanu i Južnoj Koreji.
Nove politike za ograničavanje emisije azot-oksida mogle bi da prođu i do 10 godina da bi imale efekta, rekao je Kanadel.
Ali mnogi farmeri su već nastojali da smanje svoje emisije, uključujući preciznije korišćenje azotnih đubriva, genetsku modifikaciju useva, bolje upravljanje životinjskim otpadom i održivije poljoprivredne prakse.
„Ako se ove emisije smanje za bilo koji nivo, to će imati ogroman uticaj“, rekao je Kanadel.
