Elektronski nos se sastoji od nekih senzora, sistema za obradu signala i sistema za analizu. „E-nos može da identifikuje supstance koristeći metod sličan ljudskom čulu mirisa. Upotreba veštačke inteligencije svakog dana povećava potencijal e-nosa“, kaže Hoze Čilo, istraživač elektrotehnike na Univerzitetu Gavle.
Elektronska tehnologija nosa nije nova; koristi se za sve, od otkrivanja eksploziva do utvrđivanja da li osoba pati od teške bolesti. Čilo je proučavao ovu temu više od 20 godina u saradnji sa Kraljevskim tehnološkim institutom KTH. On je, na primer, razvio model koji može da utvrdi da li je voda pitka.
Nova verzija elektronskog nosa, koju je Chilo razvio u saradnji sa istraživačima iz Španije, fokusira se na vino ili, tačnije, nivo sirćetne kiseline u crnom vinu. Sirćetna kiselina se formira kada alkohol oksidira i prisutna je u niskim nivoima u svim vinima. Međutim, koncentracija sirćetne kiseline može postati previsoka tokom proizvodnje vina ili kada neka vina predugo odležavaju, što rizikuje da vino postane nepitko. Jednostavno rečeno, Chiloov elektronski nos meri kako se sadržaj sirćetne kiseline u vinu menja tokom vremena. Pored poboljšanog softvera, novi e-nos ima novu komponentu koja duva vazduh u senzore.
„Prilikom dodavanja kiseonika, naši rezultati su postali bolji i pouzdaniji, jer kiseonik oslobađa supstance iz vina. Možete to uporediti sa onim kada somelije prozrači vino pre degustacije“, kaže Čilo.
Jedna od prednosti je njegova visoka pouzdanost, ali glavna konkurentska prednost metode je brzina. Štaviše, u tradicionalnoj degustaciji vina, gde poznavaoci vina probaju vino, ljudi mogu da se razbole i imaju smanjeno čulo mirisa.
„Možda hemijska analiza može dati još tačniji rezultat, ali nedostaci su što je sporija i košta više novca. E-nos daje brže odgovore u vezi sa kvalitetom vina“, kaže Čilo.
Novi e-nos je prototip koji je prvenstveno namenjen za upotrebu u vinarstvu. Međutim, potencijalno će moći da proceni kvalitet odležanog vina.
„Ako dalje razvijamo ovu metodu, ona će moći da identifikuje bitne komponente u vinu. Korišćenjem veštačke inteligencije, svaki dan unapređujemo tehnologiju“, kaže Čilo.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Sensors.
