Učestalost i intenzitet ekstremnih šumskih požara su se više nego udvostručili širom sveta u poslednje dve decenije kako je ljudska aktivnost zagrejala planetu, navodi se u novoj studiji objavljenoj u ponedeljak.
Po prvi put, istraživači su bili u mogućnosti da zacrtaju globalni trend za najrazornije vrste požara koji su odgovorni za veliku ekonomsku štetu i gubitak života životinja i ljudi.
Studija je objavljena u časopisu Ekologija prirode i evolucija.
Koristeći satelitske zapise, proučavali su skoro 3.000 šumskih požara ogromne „snage zračenja“ između 2003. i 2023. godine i ustanovili 2,2 puta povećanje njihove pojave u tom periodu.
Intenzitet 20 najekstremnijih požara svake godine takođe se više nego udvostručio – stopa koja se „izgleda da se ubrzava“, navodi se u studiji.
„Očekivao sam da ću videti izvesno povećanje, ali me je stopa povećanja uznemirila“, rekao je glavni autor studije Kalum Kaningem sa Univerziteta Tasmanije u Australiji.
„Efekti klimatskih promena više nisu samo nešto iz budućnosti. Sada smo svedoci manifestacije atmosfere koja se isuši i zagreva“, rekao je on za AFP putem mejla.
Šest najekstremnijih godina u smislu intenziteta i učestalosti šumskih požara dogodilo se od 2017. godine, navodi se u studiji.
2023. je bila svedok „najekstremnijih intenziteta šumskih požara“ u proučavanom periodu.
Oblasti u kojima je došlo do porasta ekstremnih požara su grupisane geografski – posebno Severna Amerika, severni delovi Evroazije i Australija.
U umerenim šumama četinara, koje pokrivaju zapad Sjedinjenih Država, zabeleženo je 11 puta povećanje ekstremnih požara tokom dve decenije.
Najsevernije šume na Zemlji koje pokrivaju Aljasku, Kanadu i Rusiju su porasle više od sedam puta.
Sve suvi uslovi koji podstiču velike požare povezani su sa promenom klime.
Ali šume takođe apsorbuju ugljenik iz atmosfere, a gubitak drveća usled požara oslobađa taj CO2 nazad u atmosferu gde doprinosi globalnom zagrevanju.
Ovo stvara „efekat povratne sprege“ na planeti, rekao je Kaningem.
„Takođe prekriva velike regione dimom, izazivajući velike zdravstvene efekte, uključujući mnogo više prevremenih smrti nego što ih izaziva sam plamen“, rekao je on.
Studija je istakla „hitnost sa kojom se moramo prilagoditi klimi koja je pogodnija za ekstremne šumske požare“.
Kaningem je rekao da to uključuje bolje upravljanje šumama na lokalnom nivou kako bi se sprečili veliki požari.
