Sve veći broj ekstremnih šumskih požara širom sveta, kao što se trenutno vidi u Kanadi i Grčkoj i ranije tokom australijskog crnog leta, mogao bi da pogorša klimatske promene i dodatno poremeti Zemljine sisteme, što bi dovelo do razornih uticaja širom sveta.
U članku objavljenom u časopisu Science, istraživači sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Kanberi i Univerziteta Tasmanije istakli su globalne uticaje požara Crnog leta i detaljne naučene lekcije, istovremeno naglašavajući hitnu potrebu da globalna zajednica bolje reaguje na ekstremne požare.
Svet doživljava veće i razornije požare; površina izgorela u požarima Crnog leta bila je 800 procenata veća od prosečne površine izgorele u požarima između 1988. i 2001. godine, a požari su oslobodili ekvivalent od 80 procenata tipičnih godišnjih emisija gasova staklene bašte u Australiji.
Profesor dinamike požara na UNSV Canberra Džejson Šarpls rekao je da oluje sa grmljavinom, koje su preovladavale tokom požarne sezone 2019–2020, imaju potencijal da značajno poremete Zemljine sisteme, kao što je klima.
„Tokom Crnog leta bili smo svedoci 44 vatrene oluje sa grmljavinom, koje se nazivaju i pirokumulonimbus, gde ekstremni požari menjaju okolnu atmosferu“, rekao je profesor Šarpls.
„To je srušilo sve prethodne rekorde za jednu požarnu sezonu u Australiji.“
„Iako su ovi ogromni požari imali razorne neposredne posledice, ljudi su stradali, kuće su uništene i bezbroj divljih životinja i staništa su izgubljeni, oni su takođe imali značajan uticaj na sisteme koji utiču na globalnu klimu.“
„Neviđena količina dima i gasova sa efektom staklene bašte oslobođenih požara dovela je do tako ogromnog zagađenja stratosfere da je oštetila ozonski omotač, izazvala pad temperature mora i proizvela cvetanje algi u Južnom okeanu koje je bilo veće od Australije.“
„Ovi uticaji mogu biti manje očigledni od trenutnog uništenja, ali predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje ekosistema širom planete.“
„Od ključnog je značaja da globalna zajednica preduzme korake kako bi ograničila efekte klimatskih promena i poboljšala tehnike upravljanja požarom kako bi sprečila ove ekstremne požare koliko god je to moguće.“
„Ako ne, bićemo zaključani u začaranom krugu klimatskih promena koji će dovesti do većih požara, a zatim i do onih većih požara koji pojačavaju efekte klimatskih promena.“
Profesor pirogeografije i nauke o požaru na Univerzitetu Tasmanije David Bovman rekao je da Australija i druge zemlje sklone požaru moraju ponovo da razmisle o praksi upravljanja požarom i usvoje različite pristupe kako bi odgovorile na izazov.
„Dugo vremena smo se prvenstveno oslanjali na propisano sagorevanje da bismo smanjili opterećenje goriva za šumske požare, ali to je manje efikasno u toplijim i sušnijim uslovima, poput onih koje ćemo češće doživljavati zbog klimatskih promena“, rekao je profesor Bouman.
„Dodajte tome činjenicu da imamo sve manji period da završimo propisane opekotine i jasno je da nam je potrebno ponovno razmišljanje.“
„Nakon Crnog leta, diskusije o politici su se fokusirale na povećanje sposobnosti i kapaciteta vatrogasaca, ali sa ekstremnim požarima koje očekujemo u budućnosti, nijedna vatrogasna služba ne bi mogla adekvatno da odgovori na njih. To znači da moramo da budemo bolji u upravljanju i prevenciji.“
„Pored propisanih opekotina, moramo usvojiti kulturološke prakse spaljivanja koje su vekovima koristili Australijanci Prvih nacija i utvrditi u kojoj meri se one mogu primeniti širom zemlje.“
„Trebalo bi razmotriti i kakvu korist torbari i alohtoni biljojedi mogu imati u smanjenju vegetacije ispod šuma u različitim delovima Australije. Proređivanje grmlja oko urbanih područja i uspostavljanje ‘zelenih požara’ sa navodnjavanom, nisko zapaljivom vegetacijom takođe može pomoći u sprečavanju širenje požara.“
„Požari sa kojima očekujemo da ćemo se suočiti u budućnosti biće veći i opasniji od onih koje smo iskusili u prošlosti, tako da ne možemo samo da radimo iste stvari u borbi protiv njih.“
