Za sada je život cveta na našoj planeti bogate kiseonikom, ali Zemlja nije uvek bila tako – i naučnici su predviđali da će se u budućnosti atmosfera vratiti nazad u onoliko bogate i niskom u kiseoniku bogatoj metanju.
To se verovatno neće dogoditi još nekoliko milijardi godina ili tako nešto. Ali kada dođe promena, to će se dogoditi pošteno brzo, prema istraživanju objavljenim u 2021. godini.
Ovaj pomak će se vratiti planetu na nešto poput države, bilo je pre onoga što je poznato kao veliki oksidacioni događaj (Goe) pre oko 2,4 milijarde godina.
„Dugi niz godina je razgovarano o životni vek Zemljine biosfere zasnovan na naučnim saznanjima o neprestano osvetljavanju sunce i globalnog karbonatnog geohemijskog ciklusa,“ naučnik ekoloških karbonata Kazumi Ozaki iz Univerziteta u Japanu u Japanu, rekao je kada je studija objavljena.
„Jedan od komora takvog teorijskog okvira je kontinuirani pad atmosferskog nivoa CO 2 i globalno zagrevanje na geološkim vremenima.“
Istraživači kažu da je atmosferski kiseonik verovatno da je stalna karakteristika stabilješkog sveta uopšte, što ima implikacije na naše napore da otkrije znakove života dalje u svemiru.
„Model projekti da će deoksigenacija atmosfere, sa atmosferskim atmosferom O 2 naglo da se podstiče na arhajsku Zemlju, najverovatnije će se aktivirati pre početka vlažnih stakleničkih uslova u klimatskom sistemu Zemlje i pre opsežnog gubitka površinske vode Atmosfera „, objasnio je tim u svom radu.
U tom trenutku biće kraj puta za ljudska bića i većina ostalih životnih oblika koji se oslanjaju na kiseonik da bi prošli kroz dan, pa se nadamo da ćemo shvatiti kako da se sklonimo sa planete u nekom trenutku u naredne milijarde godina .
Da bi postigli svoje zaključke, istraživači su delovali detaljne modele biosfere Zemlje, faktoring u promjenama sunca i odgovarajuće padove nivoa ugljen-dioksida, dok se gas raskida povećanjem nivoa toplote.
Manje ugljen-dioksida znači manje fotosintezijskih organizama kao što su biljke, što bi rezultiralo manje kiseonikom.
Naučnici su prethodno predviđali da će povećano zračenje od sunca izbrisati okeanske vode sa lica naše planete u roku od oko 2 milijarde godina, ali model ovde – zasnovan na proseku samo ispod 400.000 simulacija – kaže da će smanjenje kiseonika ubiti Prvo iz života.
„Pad kiseonika je veoma, vrlo ekstremno“, rekao je Novom naučniku Georgia Institut za tehnologiju Georgia Institut za tehnologiju. „Govorimo oko milion puta manje kiseonika nego danas.“
Ono što je studija posebno relevantno za sadašnji dan je naša potraga za stabiljećim planetama van Sunčevog sistema.
Sve moćniji teleskopi dolaze na mreži, a naučnici žele da znaju šta treba da traže u prorezima podataka ovi instrumenti se prikupljaju.
Moguće je da moramo da lovimo za druge biosignure pored kiseonika da bi imali najbolju šansu za spajanje života, recimo istraživači. Njihova studija je bila deo Nasa NeksSS-a (Nekus za Ekoplanet sistem nauka), koji istražuje staničnost planeta koje nisu naših sopstvenih.
Prema proračunima koji upravljaju Ozaki i Reinhard, bogatija istorija bogate kiseonikom mogla bi završiti trajanje trajanja samo 20-30 procenata planete životni vek u celini – i mikrobnim životom će se dugo trajati nakon što nas više nema.
„Atmosfera nakon velikog deoksigenacije karakteriše povišeni metan, nizak nivo CO 2 i bez ozonskog omotača“, rekao je Ozaki.
„Zemljinski sistem će verovatno biti svet anaerobnih životnih oblika.“
Istraživanje je objavljeno u geoznanosti prirode.
